Бранич

Страна 216

,Б Р А Н И Ч'

Број 10 и II

дока, јер би суд, дајући, противно жељи парничара, вештацима својство сведока и ценећи њихово мишљење као сведочанство сведока повредио поменути принцип, изражен у § 3. грађ. суд. пост. и § 22. грађ. зак." Општа Седница Касационог Суда одкуком својом од 17-Х-1928. г. Бр. 11569 у својила је поменуте примедбе III оделења а противразлоге одбацила. т. и. Дужник исплаћујући дуг своме интабулисаном повериоцу на чије примање стоји надинтабулација трећег лица, не може скинути интабулацију са свога имања и ако није извештен о стављеној надинтабулацији с обзиром на § 301. грађ. зак. Поверилац Никола поднео је акт и лично предстао Пећском Првост. Суду на дан 20. фебруара 1928. г. и изјавио, да му је дужник Салеја исплатио дуг по облигацији у 30.000 динара и тражио да се са дужниковог имања скине стављена интабулација за онај дуг изјављујући у исто време, да је измирен од дужника још 8. фебруара исте године ; и да се дужнику врати облигација. Првост. суд по дужности изискао је извешће о томе, да ли на имању дужника које је интабулисано за овај дуг има надтерета, и поднето је извешће да је 17. фебруара 1928 г. пријављена надимтабулација за рачун Николиног повериоца фирме Н. С. и Комп. Првост. суд је по овом тражењу под 29. фебруаром 1928 г. Бр. 2703. донео решење, да се интабулација повериоца Николе са имања дужника Салије скине, и ако је надимтабулисани повериоц тражио да се не скида интабулација, са ових разлога : Кад је поверилац Никола изјавио, да га је дужник Салија потпуно измирио још 8 фебр. 1928 г. дакле пре но што је одобрена надимтабулација на интаб. примање дужника Николе, то се ово скинуће има уважити по § 13. гр. з. и чл. XIX. уредбе о интабулацији, без обзира на то, што је поверилац Николин тражио и суд одобрио надимтабулацију на интабулисано право Николино јер решење о томе није било достављено дужнику Салији ни до дана кад је скинуће ове интабулације тражено, с налогом да не исплаћује свога повериоца — § 396 гр. с. п., већ је исплату учинио раније пошто није знао, да је на интабулацију одобрена прибелешка. К. С. у III. од. а по жалби надимтаб. повериоца 6. јуна 1928 г. Бр. 6967. ништи: „Погрешно је суд овим решењем нашао, да има места траженом скинућу интабулације и поред тога, што је пре тога тражења

одобрена надимтабулација за рачун фирме Н. С. и Комп. Из акта се види, да је надимтабулација за рачун ове фирме пријављена и одобрена 17. фебр. 1928 г. А одобрењем надимтабулације и њеним уписом у судске књиге фирма је по §§ 307. 311. и 326. грађ. зак. стекла право залоге и датум уписа, на тај начин, јавно декларисан, важи према свима лицима. За то је изјава интаб. повериоца Николе дата код суда 20 фебр. 1928 г., да му је дужник раније дуг исплатио пре одобрења надинтабулације без утицаја на већ стечено право залоге поверилачке фирме, јер датум исплате није јавно декларисан нити ужива ону аутентичност коју има упис надимтабулације у интаб. књиге, то таква исплата везује само интаб. повериоца и његовог дужника, а према поверилачкој фирми она се има сматрати као и да није извршена. Према томе пошто изјава о исплати дуга, извршеној пре уписа надимтабулације, нема важности нити је доказ према поверилачкој фирми, онда је дужник, ако је исплату извршио доцније после 17. фебр. учинио то на свој ризик, јер без обзира што није примио решење о одобреној надимтабулацији, он је по смислу § 301. гр. з. био дужан, да се при наплати извести из књига о постојећим теретима на своме имању. За то суд интабулацију није могао скидати без пристанка поверилачке фирме и тиме је лишавати права залоге на прост и једностран захтев интаб. повериоца Николе, већ је овога од тражења скинућа требао одбити". Јис1ех. За пресуђење кривица бивших официра аустро-угарске војске, који су доцније постали наши поданици, а које су кривице починили за време окупације Србије, надлежни су првостепени судови у смислу чл. 12. зак. о пороти а не војни суд за официре. Министарство Војске и Морнарице доставило је Крушевачком Првостепеном Суду акта кривице п.пуковника у пензији М., бив. официра аустро-угарске војске, налазећи, да је за с) ; ђење надлежан исти суд у смислу чл. 12. Закона о пороти. Крушевачки Првостепени Суд нашао је да није надлежан за пресуђење ове кривице са следећих разлога: „По § 20. зак. о пост. војних судова у кривичним делима. војни суд за официре надлежан је за расправљање и суђење кривица, које учине официри а поред тога исти је суд надлежан и за официре у пензији, кад су у униформи и учине кривицу. Према томе, војни су судови надлежни за кривична 4