Бранич

Број 1—9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 13

издата ш ђЈапсо, нађе испуњена у рукама трећег савесног лица, т. ј. лица, које или а) није учествовало у накнадном испуњавању, нити за исто знамо, или б) које је меницу попунило у сагласности са споразумом, по којем је оно меницу прибавило, то се онда меница сматра као обична меница и има се платити. Ако се, пак, она нађе у рукама ма којег другог лица, а то ће бити или непосредан уговорач дотичног меничшЈГ обавезника, или лице које је меницу од овога прибавило са знањем онога посла по којем је издата, или пак споразума о издању исте (Уег§е1)ип§буег1га§), онда онај који приговор чини, ако жели с тим приговором успети, дужан је доказати: 1) да је меница испуњена накнадно, т. ј. да је била издата као бланко-меница, и 2) да је она попуњена противно учињеном споразуму, т. ј. противно ономе, што су странке приликом издавања те менице уговориле. Пошто и сам споразум о издању бланко-менице може имати веома разнолику садржину, то и приговор о прекршају тога споразума, чију садржину мора доказивати чинилац приговора, може имати разну форму (н. пр. он се може појавити као ехсерћо с1оН, ехсерИо рго1ап§а1штз и т. сл.). Сличан је положај и у случају, ако су на меници остала непопуњена само она места, за која закон прописује извесне претпоставке (§ 16. мен. зак. т Нпе). Тако, по §-у 2. мен. зак. став 2., 3 и 4., меница у којој није означен рок плаћања, сматра се као меница по виђењу; ако нема

нарочитог означења места плаћања, онда се као место плаћања сматра место означено поред имена трасатовог, које се уједно узима и као место његовог пребивања; и меница у којој није означено место издања, сматра се да је изцата у месту означеном поред имена трасатовог. Једина је разлика у томе, што у случају, ако чинилац приговора докаже да су дотична места на меници у времену издања била празна, а испуњени су противно горе изнетим законским претпоставкама, онда притежалац менице има да докаже, како је то попуњење учињено према нарочитом споразуму, јер с правом се има претпоставити, да место првобитног споразума странака, које има доказивати чинилац приговора, заузимају дотичне законске претпоставке, а обарање законских претпоставака пада по правилу на онога, који жели да се тиме користи. У вези с овим је и правило из §-а 69. мен. зак. по којем сваки се потписник менице обавезује према оном тексту менице, који је потлисао. Дакле, у случаЈевима преиначења меничног слога (а као такво може се сматрати и попуњавање празних места у опште, а нарочито оних, за која важе предње законске претпоставке), онај потписник, који докаже, да је меницу потписао пре преиначења, може се тиме користити као приговором и биће одговоран само према првобитном тексту дотичне менице.

Фалсификовање исправа, рачуна и царинских знакова, предвиђено у царинском закону, с обзиром на прописе новог кривичног закона. Данило В. Стефановић начелник Царинске Управе у пенс.ији

Познато је да се извесна кривична дела, иако изрично предвиђена у кривичним законима, ипак каткад уносе у поједине специјалне законе, па се често у њима одређују и казне, независно од одредаба општих кривичних закона. Таквих је случајева било и у нашем, и у страним законодавствима, већином код фискалних, г!а и других административних законодавстава. Том се законском нормирању прибегавало обично када је се хтела ублажити казна предвиђена у општем кривичном закону и налазило, да дотична царинска кривица не носи карактер, нити производи ефект, онај и у оноликој тежини, као што би то био случај код дела предвиђеног У кривичном закону.

У нашем царинском закону има неколико таквих примера. Тако: По члану 164. царинског закона, ко би робу увезену у приватно сместиште, пре плаћених дажбина из истог изнео, кажњава се наплатом десет пута веће дажбине на ту робу. Али по алинеји другој тога члана, ако би се при томе констатовао фалсификат исправа, учинилац ће се, поред наведене казне, оптужити и за односно дело из казненог закона. Даље, по члану 169. царинског закона ако се утврди да је декларант поднео фалсификован рачун за који је јамчио својим потписом да је исправан, царинарница га мора оптужити суду за кривицу из § 147. кривичног закона, па се у том члану 169. ца-