Бранич

Страна 11

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

ринског закона још изрично одређује: да се учинилац казни затвором од 3 месеца до године дана, иако § 147. кривичног закона предвиђа казну робије до 5 година. Исто тако, по члану 179. царинског закона, ко царинске знакове (олова, жигове, печате и друго) фалсификује на роби, казниће се за сваки фалсификовани знак са 50 динара, с тим, да се та казна може претворити у затвор, рачунајући сваки дан затвора у 10 динара. Узгред буди наглашено, да се из напред наведених одредаба види, да се у њима не сматра да постоји стицај у смислу § 68. нашег кривичног закона, те се сматра, да постоји више самосталних дела, кажњивих оделито по разним тим законима, дакле, да није случај кажњавања „највећом казном (§ 68. крив. зак.)", односно да није случај т. зв. ађзогрИоп с1сз ретез тотсћез раг 1а р]из §гауе. Но у вези са доношењем новог кривичног закона, намеће се питање међусобне везе и примене тих одредаба царинског закона, по новом кривичном закону. Тако, нов кривичнизакон прављење лажних исправа третира у §§ 214.—233. Фалсификовање исправа, о коме говори алинеја II члана 164. царинског закона, кажњава § 214. новог кривичног закона, кад се исправа употреби, робијом до 5 година и новчано до 50.000 динара. Дакле, поред новчане царинске казне, десетогубе наплате дажбина по члану 164. царинског закона, учинилац ће се казнити и по § 214. новог кривичног закона и судском (в. § 42.) новчаном казном од 50.000 динара. Исто тако, фалсификовање рачуна, о коме говори чл. 169. царинског закона, неће бити кажњено затвором од три месеца до године дана, како лимитира царински закон, јер ће престати да важи § 147. садањег кривичног закона, а биће на снази нов кривични закон, \уе!ех розкгЈог с!его§а1 рпоп. У колико би дело носило карактер чињења и употребе јавних исправа третирало би се по § 218. иовог кривичног закона. Што се тиче дела фалсификовања царинских знакова о коме говори члан 179. царинског закона, и које он кажњава са 50 динара за сваки фалсификовани знак, то дело по новом кривичном закону да се подвести под § 229., јер тај пропис кажњава строгим затвором и новчано оног „ко лажно начини или преиначи службене знаке за обележавање робе домаће, или стране, као: печате, жигове или марке, којима се жигошу: стока, дрва, злато, сребро или друга каква роба. Као што се види, овај § 229. новог кривич-

ног закона, не ограничава се само на фалсификовање царинских службених знакова већ обухвата фалсификовање и осталих службених знакова предвиђених у другим одредбама, н. пр. за контролисање чистоће злата и сребра, трошаринских и шумарских производа и. т. д. Уосталом, сама стилизација § 229. новог кривичног закона тако је јасна и прецизна, да искључује свако двоумљење о томе, да он обухвата и садању одредбу предвиђену у члану 179. царинског закона, која, увођењем у живот новог кривичног закона престаје важити, иако је она у специјалном закону предвиђена, јер и ту важи начело 1ех розЈепог ск-го§а1 рпоп. Независно од ових случајева фалсификовања исправа и рачуна које царински закон изрично предвиђа, у царинској пракси дешавају се и други разни случајеви вршења фалсификовања исправа и њихове употребе. Ти фалсификати у главном вршени су са намером да се на тај преваран начин плате мање дажбине но што би требало, или да се никако и не плате бесправним и преварним ослобођењем робе од плаћања дажбина, или најзад преварним одношењем робе пре плаћених дажбина. У такве случајеве спада и подношење лажних уверења о пореклу робе, фалсификовање декларација у циљу подизања веће количине робе и т. д. У даним случајевима, и ако они нису изрично предвиђени у царинском закону, кривци су оптуживани судској власти за дела из §§ 147. и 148. ранијег кривичног закона, ма да су у појединим случајевима судске власти сматрале да се н. пр. прављење и употреба лажних рачуна о вредности, или уверења о пореклу робе, кад се то чини у намери да би се избегло или смањило плаћање царинских дажбина, не могу казнити по оп 1 штем кривичном закону из разлога, што царинарница није дужна да такве поднесене лажне рачуне односно уверења прими, те, кад такве обвезе за њу нема, онда не стоји онај услов за кажњавање прављења и употребе таквих исправа, који се као битан тражи по четвртом одељку § 147. кривичног закона, а то је, да је писмено које се означава као фалсификат, исправа од важности за доказ о уговорима, обвезностима и т. д. (Нач. о. о. с. 21. X. 1892. Бр. 9239). Неоспорно је да су наведени прописи новог кривичног закона прецизнији и строжији, али се у томе и налази потребна већа гарантија за заштиту државних ингереса. Ова неколика расматрања представљају главне и интересантније моменте код ове врсте дела фалсификата.