Бранич

1—9

,Б Р А Н И Ч'

Страна 55

старелим законима, који нису могли задовољити потребе адвоката ни онда, када су ти закони ступили на снагу. Тако док смо ми до пре неки месец били под законом од 15. јуна 1865. год., у Хрватској и Славонији владао је Царски патент од 24. априла 1852. год. Природно је, да су се и адвокати из тих крајева, као и наше старије колеге у Србији, бориле за доношење новога закона, али су и они били исте среће као и ми. Прављени су разни пројекти и нацрти, радило се енергично и са вољом, али се није успело. Дошло је Уједињење и адвокати из Хрватске, нарочито из Загреба, највише су напора уложили и нашем Удружењу највећу потпору пружили, да се дође до овога закона, чији поступак ми данас славимо. И зато је сасвим разумљиво, што су наше колеге из Загреба, у своме одушевљењу и жељи да своје чланове што пре обрадују новим законом, издали у својој наклади текст целога закона пре свих издавача и штампара и пре но што је закон санкционисан и обнародован. У почаст наших колега из Хрватске и Славоније, који су имали са законом исте невоље као и ми, завршавамо први део овога извештаја, са овим пасусом њиховог кратког предговора одштампаног уз нови закон о адвокатима. — „Колико ће у истини овај закон користити јавном поретку и нама као сталежу, зависи, наравно, не само од њега него и од нас, који га будемо спроводили т. ј. од колега који буду бирани у Одбор Адвокатских Комора и у Дисциплинска Већа и од оних који буду одлучивали на скупштинама Адвокатских Комора. Од сада ће у главноме зависити наша судбина од нас самих. Зато треба велику пажњу посветити првим изборима и прве Скупштине Адвокатских Комора". II ДЕО Рад Управе на другим пословима Удружења. 1.) Адвокатске организације и пододбори у унутрашњости Србије и Јужне Србије. У овоме периоду показао се јачи покрет за организацију адвокатског сталежа у земљи, но што је ранијих година било. Ову појаву Управа је радосно поздравила и учинила све да се то стање одржи и по могућству прошири. Ипак се није много успело, јер већина је после првог одушевљења стала на пола пута, ваљда, из неке апатије, јер се не може веровати да је улог од 240 дин. годишње био разлог томе.

Међутим, Управа је, ипак, свим адвокатима и групи адвоката, који би јој се обраћали за помоћ по каквом предмету, увек Излазила на сусрет. 2.) „Бранич" часопис Удружења Јавних Правозаступника. — Одлично уређиван од наших колега г. г. Добре С. Петковића, Љубомира В. Стефановића и Др. Драгутина П. Јанковића, овај часопис ужива врло добар глас и убраја се међу најбоље правне часописе у земљи. Заслуга уређивачког одбора је у толико већа, што, и ако су својим трудом успели да часопис подигну на ову висину, они још увек морају да се боре са великим материјалним тешкоћама, јер је невероватно слаб одзив на претплату, а није редак случај и то, да се од извесног броја претплатника по неки пут не може наплатиги претплата за читаву годину, па и за дуже време. Заузимањем чланова Уређивачког Одбора а нарочито главног уредника г. ЈЂуб. В. Стефановића, ми смо и у овоме периоду имали за претплатнике Министарства: Унутрашњих Дела, Иностраних Дела, Финансија и помоћ од Министра Правде, која и ако мала, добро је дошла за слабе финансије „Бранич"-а. Поред тога, као сталан претплатник на 10 бројева остала је Народна Банка и на по неколико бројева поједине општине. У току прошле године „Бранич" је поред својих старих одличних сарадника, добио и ове нове сараднике: г. г. Др. Драгослава Јовановића, професора Универзитета; Др. Лазара М. Крстића, професора Суботичког Правног Факултета; Аполона Еропкина; Србислава Ковачевића, судију Касационог Суда; Таубера, бив. Руског прав. саветника и др., чија су позната имена још више подигла углед нашем часопису. Сматрамо за потребно напоменути, да је у*изгледу промена издавача нашег часописа. Управа не може пропустити ни ову прилику, да не апелује на све присутне да се заузму за претплату на „Бранич", јер је то једини начин да се сачува наш орган, а срамота би било да се он угаси код толиког броја адвоката у земљи. 3.) Адвокатска тарифа. — Као и раније, тако је и у току ове године Управа утицала код судова усменим интервенцијама и писменим путем, да се усвоји и примењује адвокатска тарифа коју је још 1927. год. израдила Управа овога Удружења. — Али, као што је свима познато, ови кораци су остали без успеха, јер без малог изузетка, судови још увек одређују парничне трошкове од ока, у већини случајева тако минимално, да за уложени труд и напор око во-