Бранич

Страна 56

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

ђења извесног спора, нисмо награђени ни колико обични носачи или курири. Срећа је само, што ће ускоро ступити на снагу нов закон о адвокатима, који ће, надамо се, поправити и ово ненормално стање. 4.) Сузбијање бесправних правозаступника. — Шта би могли рећи за ову тачку, него опет да очекујемо примену новога закона, јер и ако је Управа и на овом пољу била веома агилна, без закона, ништа ефикасно није могла постићи. 5.) Одређивање браниоца стец. маса. Ово питање је за нас права рак—рана и зато је баш опасно по њој много чепркати, за довољићемо се да региструјемо да је Управа по овоме предмету, предала Београдском Трговачком Суду, азбучни списак адвоката чланова Удружења. Нека би дао Бог, да се, ступањем на снагу новога закона и успостављањем адвокатских Комора, регулише и ово питање на једну начелну основу, што је, у осталом, нормирано и новим пројектом стечајног закона. 6.) Материјално стање Удружења. — Из извештаја који ће поднети Скупшини благајник Управин видеће се у каквом је тешком материјалном стању наше Удружење. — Чланова је тако мало, а и тај малени број чланова тешко одговара својој дужности. Немајући начина да наше колеге натера на упис у Удружење, Управа је у току прошле године покушала да добровољним прилозима поправи ово стање. Али одбијена са неколико страна, где је најпре могла очекивати помоћ, она је стала са даљим безуспешним просјачењем. А Удружењу је потребовао новац не само за минимум његове егзистенције, већ и за пружање помоћи невољницима, који у Удружењу гледају скуп свих адвоката из земље и од њега очекују да их без околишања и обилно помогне. Увиђајући тешку ситуаци^у ових молитеља, који су били бив. адвокати, или чланови породица пок. адвоката, чланови Управе у већини случајева пружали су им помоћ из својих сопствених средстава. Као једини изузетак Управа са задовољством истиче пример Француско - Српске Банке, која се уписала за члана-утемељача нашег Удружења, положивши 1.000 динара. —- Управа и овом приликом изјављује захвалност дародавцу. 7.) Тужбе противу адвоката. — И у овоме периоду Управа је примила више тужби противу извесних наших колега. — У свима случајевима Управа је слала ове тужбе у препису дотичним адвокатима и молила за одговор, како би се тужилац могао извести. До данас Управа није примила одговор ни од једног адвоката и ако је био приличан број таквих тужби.

8.) Конгрес у Ремсу. — Почетком марта прошле године Управа је примила од Адвокатске Коморе из Париза позив за учешће на Конгрес Француског Националног Савеза Адвоката, који се имао одржати у Ремсу 17. маја 1928. год. Са овим Конгресом било је везано свечано отварање Палате Правде у Ремсу, која је била порушена за време рата, а потом обновљена. Исто тако ова је прилика имала бити искоришћена за одржање Скупштине Интернационалног Савеза Адвоката. На седници одЗО. априла 1928. год., Управа је одредила као своје делегате г. г. Љубомира В. Стефановића, Бору Л. Поповића и Др. Видана Благојевића. Позивани да одреде своје делегате Друштво Одвјетника из Загреба и Адвокатска Комора из Љубљане, одазвао се само Загреб, делегирајући за овај Конгрес Др. Ивана Андреса, а Љубљана је одговорила да не може послати ни једног делегата. По свршеном Конгресу г. Љуб. В. Стефановић, као вођа наше делегације, поднео је Управи опширан извештај на седници од 2. јула 1928. год. Конгрес је отворио 17. маја 1928. год. г. Жан Апелтон, председник Савеза Француских Адвоката, поздрављајући присутне делегате страних држава. — Пошто су одржали говоре још двојица француских адвоката, као делегати својих организација, г. Апелтон је дао реч представницима делегација из иностранства и то овим редом: Чехословачка, Југославија, Енглеска, Румунија и т. д. У име наше делегације говорио је г. Љубомир В. Стефановић, чији је говор произвео врло јак утисак. По завршеним поздравним говорима, Конгрес је приступио раду по овом утврђеном дневном реду: 1.) регистровање судских одлука јуриспруденција; 2.) практични радови на правним факултетима ради спремања студената за адвокате; 3.) реформе стажа адвокатских приправника; 4.) финансијски спорови; 5.) пореско оптерећење адвоката; 6.) инокосно судство и делегирање судије; 7.) заштита адвокатског позива, која се има спровесги путем измене дефиниције о адвокатском позиву; 8.) заступање код неспорног судства; 9.) реформе војног правосуђа, и 10.) конкретне реформе данашњег законодавства. Право дискусије су имали једино чланови Савеза, а делегати осталих држава имали су само право приступа као посматрачи.