Бранич

Страна 62

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

Петронијевог, пок. Живојина, који је умро пре свога оца пок. Николе, већ су они наследници пок. Николе, о наслеђу чије се имовине и води спор, те као такви и не могу оспоравати брачност туженог Петронија. Зато је пресудом својом тужилачку страну одбио од тражења. г По незадовољству тужилачке стране, Беоорадски Апелациони Суд пресудом својом пд 26. маја 1928. год. Бр. 4189., одобрио је шресуду првостепеног суда, али не са разлога, брто тужиоци нису овлашћени да оспоравају ту ачност туженог Петронија, већ зато, шго „ жбу нису подигли у законом предвиђеном А оку од три месеца — § 114. у вези §§ 8., к 0. и 128. грађ. зак., — рачунајући од дана, ад су сазнали за рођење ванбрачног детета — Петронија —■ нити су .ма чиме доказали, да је и сам пок. Живојин, отац Петронијев, у своје време предузео и судским путем туженог Петронија огласио за ванбрачног сина. Но по жалби тужилаца, Касациони Суд примедбама свога II оделења од 2.-Х1-1928. г. Бр. 9889., поништио је поменуту пресуду Апелационог Суда са следећих разлога: „Кад је Апелациони Суд умесно нашао, да се односно рока, у коме тужиоци, као заинтересовани у наслеђу пок. Николе, могу употребити своје право оспоравања брачности туженог, има, аналого применити рок, предвиђен у § 128. грађ. зак., —■ онда је требао, да, и односно начина (форме) тога оспоравања, примени овај исти законски пропис. У реченом §-у употребљени израз „судски одрекао" има се тако разумети, да је за оца, који хоће да оспори брачност детета, употреба овог права пуноважна и онда, кад он код надлежног судског органа да изјаву, да такво дете не признаје за своје. Таква изјава није ништа друго, до једна констатација неспорне природе и она се чини код судије за неспорна дела, као судског органа, надлежног за то, те се благовременост употребе тога права има ценити, како према времену подизања тужбе, ако се брачност тим путем хоће да оспори, тако и према времену дате изјаве код судије за неспорна дела. И пошто се рок из § 128. грађ. зак., предвиђен за оца, који хоће да оспорава брачност свога детета, има аналого применити и на остала интересована лица, којима се то исто право признаје, — онда се и на начин употребе тога њиховог права има аналога применити исто оно, што и за оца важи, т.ј. таква лица могу другоме оспоравати брачност не само путем подизања формалне тужбе, већ и једностраном изјавом, у том смислу даном код судије за неспорна дела. Па како се овде из акта види, да су тужиоци, приликом расправе наслеђа пок.

Николе, код неспорних дела судије шабачког првостепеног суда изјавили, да туженог Петронија не признају за брачног и законитог сина пок. Николе, — онда Апелациони Суд погрешно налази, да су тужиоци своје право оспоравања брачности туженог могли тражити само путем подизања формалне тужбе и да им се према томе има ценити и благовременост употребе овога права, већ су тужиоци могли себи задржати ово право и датом изјавом код судије за неспорна дела, под условом да су то благовремено учинили, те је зато потребно, да Апелациони Суд само оцени, стоји ли овај услов или не, т. ј. да ли су тужиоци ову изјаву дали у року од три месеца по сазнању за рођење туженог, па да према томе и спор овај расправи". Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је писмом свога III оделења од 26-Х1-1928. год. Бр. 8653., дао следеће противразлоге: „Према пропису § 113. грађ. зак. брачна су деца она, која се у законом браку роде. За такву наш грађански законик у поменутом законском пропису сматра сву ону децу, која се роде од законите супруге после 180 дана од дана венчања или пре 300 дана од дана смрти мужевљеве или коначног развода брака. О законитости овако рођене деце наш грађански законик у следећем § 114. вели, да отац не може посумњати, нити се њих одрећи, осим једног случаја, ако јасно докаже, да за време законом одређеног рока од 180 и 300 дана није му могућно било телесно смешење са супругом својом имати. Дакле, претпоставка из § 113. грађ. зак. може се обарати, али на само један једини начин, који предвиђа § 114. грађ. зак. За децу пак, рођену од матере, венчане у браку али пре законог рока од 180 дана, наш законодавац у § 128. грађ. зак. поставља претпоставку небрачности такве деце под условима: да такво дете није недоношче т. ј. да је потпуно донесено, да га отац није признао за своје или најзад, да га се није судским путем одрекао. Што се тиче начина, на који интересовано лице може, у случајевима, које закон предвиђа, да оспори брачност детета рођеног у браку ваља пре свега правити разлику, према напред наведеноме, да ли је у питању оспоравање брачности детета, рођеног у законом браку од 180 и 300 дана, када се дакле хоће да оспори брачност детета услед тога, што муж није био у могућности да има полни сношај са својом женом, или је пак у питању оспоравање брачности детета, рођеног пре законског рока од 180 дана самим тим, што је пре овога рока рођено. У првом случају^