Бранич

Врој 1—9

„Б Р А Н И Ч«

Страна 63

кад се хоће да оспори брачност детета, рођеног у законом року, пошто муж (односно друго интересовано лице), како сам закон вели, има доказивати немогућност полног сношаја са својом женом и на тај начин обарати законску претпоставку из § 113. грађ, зак., да су брачна деца сва она, која су рођена у законом браку после 180 дана од дана венчања или пре 300 дана од дана смрти мужевљеве или коначног развода брака, несумњиво је, да интересовано лице може оспорити и нападати брачност оваквог детета само формалном тужбом у редовном контрадикторном поступку, у коме ће суд, као једино меродаван форум за оцену, да ли је тужилац доказао своје наводе или не, пресудом својом изрећи, да ли је дете брачно или не. Сваки други начин према овоме није довољан. У овоме је смислу и пракса аустријских судова, као и теоретичара при тумачењу одговарајућих прописа општег аустријског грађанског законика (в. „Тумач опћему Аустриском Грађанском Законику", књ. I стр. 251.—255.). Код нас то гледиште заступају Др. Лаза Марковић: Породично право, стр. 170.; Лаза Урошевић: Судски Требник—примедбе под 2. § 114. грађ. зак.; и Др. Драг. Аранђеловић: Правне Расправе, објашњење §§ 113. и 114. грађ. зак. — Ову тужбу интересовано лице је дужно подићи у року од три месеца од дана, кад је сазнало за рођење детета, коме хоће да оспори брачност. После претека овога рока, дете остаје брачно и његова се брачност више не може нападати. У другом пак случају, кад се хоће да оспори брачност детета, рођеног пре истека законског рока од 180 дана од дана венчања, према самом тексту § 128. грађ зак., није потребна формална тужба, као у предњем случају, кад се оспорава брачност детета, већ наш законодавац у § 128. грађ. зак. свако рођено дете сматра за небрачно, ако га се отац (односно и друго интересовано лице) одрече у року од три месеца. Према овоме, употреба овог права оспоравања, односно одрицања таквог детета од стране интересованог лица, пуноважна је дакле, с обзиром на сам текст § 128. грађ. зак. а нарочито на употребљени израз „судски одрекао" и самом изјавом код надлежног судског органа, да таквом детету не признаје брачност. И како је ова изјава само једна констатација неспорне природе, то се она даје пред надлежним неспорних дела судијом, као надлежним за примање оваквих изјава. Гледиште пак II оделења Касационог Суда, које заступа у реченим примедбама од 2. -XI-]928. год., да се аналого § 128. грађ. зак., може оспорити брачност детета и у случају,

који предвиђа § 114. грађ. зак., једностраном изјавом пред неспорних дела судијом а не само формалном тужбом, те да се и према томе има ценити благовременост употребе овог права оспоравања интересованих лица, не може се усвојити, пошто је у § 114. грађ. зак. употребљеним изразима „ако муж (односно интересовано лице) јасно докаже, да за време законом одређеног рока од 180 и 300 дана, није му могуће било телесно смешење са супругом својим иматч," — довољно јасно опредељен начин, на који се има оспоравати брачност оваквог детета, јер се, као што је напред речено, ово доказивање може обавити само у редовном судском поступку, дакле путем подизања формалне тужбе, при чему је, према даљем тексту истог законског прописа, искључено као доказно средство и признање супруге, па и само доказано њено блудочинство, што такође иде у прилог томе, да се брачност оваког детета може оспорити само формалном тужбом а не и једностраном изјавом пред судијом неспорних дела, како је то изрично у § 128. грађ. зак. предвиђено за случај оспоравања — односно одрицања брачности детета, које је рођено пре законског рока. Према овоме, изјава интересованог лица код кеспорних дела судије о непризнавању брачности детета, рођеног у законом браку и у законом року, као изјава дата надлежној власти, не може се узимати у обзир при оцени благовременост употребе овога права оспоравањз брачности детета. Па како у конкретном случају тужиоци оспоравају брачност туженом Петронију, који је рођен за време законског брака између пок. Живојина и Ђурђије и то после 180 дана од њиховог венчања, наводећи, да је тужени Петроније зачет у оно време када пок. Живојин није био у могућности, да има полни сношај са Ђурђијом, то су онда тужиоци, према напред изложеном, пошто је овде случај оспоравања брачности детета из § 114. грађ. зак., били дужни, да ово своје право траже подизањем формалне тужбе у року од три месеца од дана, кад су сазнали за рођење туженог Петронија. Но, како се из акта овога спора види, да су тужиоци још у 1924. год. изјавили на протоколу код неспорних дела судије, да не признају брачност туженом Петронију, што значи, да су тада знали за Петронијево рођење, а од тога доба, узимајући као дан сазнања, последњи дан у 1924. години, т. ј. 31. децембар 1924. год., па до дана, кад су тужбу суду поднели, а то је 22. августа 1925. год., прошло је више од три месеца, то је онда самим протеком овога рока од три месеца, тужиоцима угасило право на