Бранич

Страна 72

.Б Р А Н И Ч*

Број 1 — 9

свога решења нашао, да у тестаменту пок. Н. није предизно одређен наследник кад се из истог тестамента види, да је поч. Н. извесним лицима оставила одређену квоту свога имања, те су та лица и њени тестаментални наследници — § 454. грађ. зак. Даље, кад је заступник законских наследника, Петка, Јанка и Васиљка, приликом расправе ове масе, оспорио аутентичност тестамента пок. Н., онда је судија требао да у свему поступи по чл. 92 " Нисмо задоцнели, иако ћемо, тек, сада изнети, да је почивша Н., према уверењу о сродству, оставила, после своје смрти, од најближих сродника, три рођена брата од стрица — Петка, Јанка и Васиљка — и једну рођену сестру од стрица, Гордану. Примедбе Апелационога Суда биле су саопштене свима заинтересованима, и извршиоцима као и њеној браћи од стрица односно њиховом адвокату, пуномоћнику. По саопштењу ових примедаба пуномоћник се је изјаснио сада, да признаје важност поменутог тестамента али да остаје, при својој ранијој речи, у погледу његове важности т. ј. оспорава му правну важност. Неспорних дела судија, пошто је ствар, опет, дошла на мртву тачку, донео је одлуку, да се тестаменат поч. Н. саопшти њеној рођеној сестри од стрица Гордани. И тако, у једном случају, изјава покојничине сестре биће „Оеиз ех тасћта". Саопштио: Душан П. Мишић, судски писар. Увреда и клевета нанета јавним правозаступницима, у њиховом правозаступничком позиву, дело је из § 104., а не из § 210., одн. § 213. казн. закона. Оптужени Ђ. из П. решењем Пећског прв. суда Бр. 5221. од 23-1У-1928. год. стављен је под суд за дело из § 210. казн. зак., зато, што- је у одговору на тужбу нанео клевету заступнику тужилачке стране М. 3., адвокату из П. Касациони Суд у свом дежурном одељењу нашао је, да у оваквој радњи опт. Ђ. стоји дело из § 104. казн. зак., и својим примедбама Бр. 8027. од 4-У11-1928. год. поништио наведено решење са ових разлога: „За постојање дела из § 104. казн. зак. потребно је, да је увреда нанета*лицима набројаним у пом. закон. пропису, или јавном служитељу приликом званичног рада. Како је међутим законом о правозаступницима деловање ових у њиховом правозаступничком позиву оглашено јавном функцијом — чл. 28. зак. о правозаст., то и увреда нанета им у њиховом званичном правозаступничком раду, не би било дело казнимо по § 210. казн. зак.,

већ дело из § 104. истог закона. Зато је погрешио првостепени суд, кад је и поред своје констатације, да су инкриминисани изрази били упућени прив. тужиоцу и односили се на његов правозаступнички посао, нашао, да побрајањем у овом зак. пропису нису обухваћени и правозаступници". Поступајући по овим примедбама суд је опт. Ђ. ставио под суд за дело из § 104. казн. зак., а затим и пресудом Бр. 15647. од 18-ХП-1928. год. и осудио, такође, за исто дело. Но Скопљ. Апелац. Суд у свом првом одељењу пресудом Бр. 592. од 4-11-1929. г. преиначио је наведену пресуду прв. суда са ових разлога: „Када је оптужени Ђ.... у свом одговору на тужбу написао инкриминисане изразе: онда у оваквој радњи оптуженог стоји дело јавне клевете из § 210. кривичног законика, а не дело из § 104. ал. II крив. законика, како је то био нашао првостепени суд у овој својој пресуди, јер приватни тужилац М. 3. адв. из П. није лице у својству оних лица која су побројана у § 104. крив. зак., па није био у том својству ни кад му је оптужени ову клевету нанео, " Али, по жалби држ. тужиоца, Касациони Суд у свом IV одељ. примедбама Бр. 3248. од 12-1Ј1-1929. г. поништио је ову пресуду Апелационог Суда са разлога, што је: „чл. 28. закона о правозаступницима деловање ових у њиховом правозаступничком позиву оглашено ... јавном функцијом, те се увреда, одн. клевета, нанета им у њиховом правозаступничком позиву има сматрати као дело из § 104. казн. зак., а не из § 210. казн. зак., зато је погрешио Апелациони Суд, кад је преиначујући пресуду првостепеног суда, нашао, да § 104. нису обухваћени и јавни правозаступници приликом делања у њиховом правозаступничком позиву, и нанету клевету приватном тужиоцу 3. као лицу, које није у својству оних лица из § 104. казн. зак. подвео под § 210. казн. зак. Наравно, Апелациони Суд усвојио је ове примедбе и решењем својим Бр. 1483. од 22-111-1929. год., у свом I одељ., опт. Ђ. пустио испод суђења, с обзиром на Указ Њ. В. Краља од 6-П-1929. год. о помиловању и амнестији. Саопштио Јов, Б. Мијушковић. Око § 386. грађ. суд. поступка. Поверилац Н. Н. тражио је код Првостепеног суда прибелешку на имање свога дужника К. П„ а за обезбеду меничног по-