Бранич

Врој 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 71

урачунава, као што је то државни суд у овом случају урадио." Ову одлуку донео је Касациони Суд у свом првом одељењу 12. децембра 1928. год. под бр. 14869. Даље, по кривици Б. 3., из Ујмира, који је одговарао код истог суда за дело из § 177. казн. законика, оптужени је кажњен за то дело са 15 дана затвора, пресудом пећског прв. суда бр, 12679. од 15.-Х-1928. г. У погледу питања, од када му се казна има рачунати и притвора који му се у казну има урачунати, казато је у диспозитиву наведене пресуде ово: „Да би му се казна имала рачунати од данас, као дана прве изречене пресуде, али како је у притвору издржао више од досуђене казне, то се има одмах пустити у слободу." Ову пресуду одобрио је Скопљански Апелациони Суд у I одељењу пресудом својом бр. 5041. од 30. новембра 1928. године, са једном допуном разлога која се односила на одустанак приватног тужиоца. Државни тужилац у жалби противу ове пресуде Апелационог Суда, позивајући се на предњу одлуку Касационог Суда, тражио је да Касациони Суд поништи ову пресуду Скопљанског Апелационог Суда, са разлога са којих је Касациони Суд поништио наведену пресуду по крив. Д. Б. Но Касациони Суд одлуком бр. 1533, од 16.-11-1929. год., у свом IV оделењу, одбацио је жалбу државног тужиоца, а пресуду Скопљанског Апелационог Суда одобрио. Као што се види, Касациони Суд у свом I и IV одељењу, у кратком размаку времена од два месеца, донео је две супротне одлуке по једном истом питању. Иако ово питање није од толико велике важности, јер је више формалне природе, пошто било да се тај притвор тачно израчуна или не, ако он износи више од досуђене казне, оптужени се има пустити у слободу, ипак не би излишно било донети начелну одлуку по овом питању. Саопштио Јов. Б. Мијушковић. Један случај, код Неспорних дела судије, који је добио интересантан обрт. Почивша Н. Н. оставила је следеће завештање, које гласи: Тестаменат. Ја Н. Н. удова. Моју кућу у . . . . улици бр. 15-а. Моје акције код .... банке. Пет словом 5 акција .... завода, осам словом 8 акција по две уједно Црвеног Крста, 6 и дуванска 6 лоза. Од накита два прстена од брилијаната

и један од дијаманта, 2 минђуше од брилијанта, 1 брош од брилијанта и 4 од дијаманта и мој медајон златан, то има да се све претвори у новац сав накит. Са овим непокретним и покретним имањем има да рукују Н. Н. трговац и то је мој сусед и мој брат од тетке Н. Н., учитељ. Мојој браћи од стричева Петку, Јанку и Васиљку, има им се дати по 100 динара на ту троицу што чини триста динара, Н. Н., удови по 300 дин. а тако и Јевдокији Петровић триста динара, а тако и у варош X да се да 300 динара (а тако и у) дом сироте деце 500 динара, певачкој дружини „Младост" у варошима X и У по 500 динара. Да се сахраним пристојно и то у вароши X. у гробницу мога деде почившег Огњана, лимара. А ствари из куће да се даду ономе или оној који ће се наћи око мене и око саране и за годину дана за парастосе који ће жито спремати и друго то се има њима дати. Са кућом нека ураде како за сходно нађу мој сусед Н., трговац и брат Н., учитељ то су они које сам оне раније напред споменула у тестаменту. Ово је моја последња жеља да се ово изврши не може ово нико кварити овај тестаменат ово сам при чистој свести написала и подписала својеручно. 3. јануарз. 1897. Н. Н., удова. Београд. Молим мог суседа и брата и Суд да сам горе заборавила да кажем мој прстен од брилијаната да се прода као што сам и горе казала, те да се за тај новац купи прстење простије мојим синовцима Нићифору, Вери и Станојлу то су деца мојих девера Т о им је успомена од стрине Н. Н., 15-а .... улица. * Њена браћа од стричева, Петко, Јанко и Васиљко, преко свога пуномоћника — адвоката, изјаснили су се против тестамента, како у погледу његове важности, — јер не испуњава, по њему, услове § 430. грађ. зак., тако исто и у погледу његове истинитости. Молили су суд да се расподела ове заоставштине изврши по законом реду. Неспорних дела судија, својим решењем, упутио је извршиоце горњега тестамента на редовну грађанску парницу, као слабије у у праву, противу законских наследника поч. А. Н., — њене браће од стричева, те да тим путем докажу важност и истинитост тестамента. По благовременој жалби извршиоца тестамента, Апелациони Суд, својим примедбама, поништио је горње решење и то са ових разлога: „погрешно је судија у разлозима