Бранич

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч«

Страна 87

после истека рока од три године, предвиђенбг у чл. 239. поменутог закона". Према чл. 239. закона о чиновницима грађанског реда службеници пензионисани после ступања на снагу овог закона, а у року од три године од дана ступања његовог у живот уживају пензију по одредбама досадањих закона. За чиновнике, који буду пензионисани после истека рока предвиђеног чл. 239. пом. закона важе редовни прописи закона о чиновницима грађанског реда, па према томе, сходно предњој одлуци Опште Седнице и по питању урачунавања времена проведеног на војној дужности. Чл. 226. Фин. Зак. за 1926|27 год. законодавно је тумачење ранијих правних прописа, те се према томе има применити и на раније несвршене спорове. Пропис чл. 139. закона о чиновницима грађанског реда, по коме Министри и Државни Подсекретари стичу право на личну пензију тога положаја, ако ту дужност врше најмање две године, није подједнако примењиван у одељењима Државног Савета; јер док су једна одељења у поменуте две године урачунавала и године проведене на расположењу, дотле друга одељења нису то признавала. Стога је ово питање изнето пред Општу Седницу Државног Савета 22. децембра 1925. године, и Општа Седница, под бр. 47801., донела је по овом питању одлуку која гласи: „Време проведено на положају Министра односно Државног Подсекретара на расположењу, за пензију рачуна се до 1 године дана као време чиновничке службе". После овог дошао је чл. 226. Финансијског Закона за 1926/27. год., који гласи: „Министри и Државни Подсекретари на расположењу могу остати у том положају највише годину дана. Време до највише од једне године дана проведено на расположењу рачуна им се у погледу пензије као време проведено у активној служби". При примени чл. 266. пом. Финансијског Закона постало је спорно питање, да ли ова одредба важи за Министре и Државне Подсекретаре раније пензионисане, или важи само за оне који буду као Министри и Подсекретари на расположењу после ступања на снагу чл. 266. поменутог Финансијског Закона. Главна Контрола стала је на гледиште, да ова одредба важи само за Министре и Државе Подсекретаре који су стављени на расположење после ступања на снагу чл. 266. пом. Финансијског Закона.

Треће Одељење ДржавногСавета у 1926. години ништило је решења којима је примењиван чл. 266. пом. Финансијског Закона на пензионисања, извршена пре ступања на снагу чл. 266. пом. закона, сматрајући да је чл. 266. пом. Финансијског Закона нова норма, и да се не може применити на пензионисања, извршена пре ступања на снагу чл. 266. пом. Финансијског Закона (пресуда од 25. септембра 1926. год. бр. 27006.). У 1928. години III Одељење Државног Савета стало је на гледиште, да чл. 266. пом. Финансијског Закона није нова норма којом се правно стање за у будуће мења, већ законодавно тумачење досадашњих правних прописа, које се има применити и-на раније још несвршене спорове, (пресуда бр. 9561/28. године). Ови су случајеви изнети у смислу чл. 4. закона и чл. 13. Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима пред Општу Седницу Државног Савета. У прилог гледишта II! Одељења из 1926. године на Општој Седници наведено је као разлог, што чл. 139. закона о чиновницима грађанског реда као услов пензионисања претпоставља вршење дужности најмање 2 године; а чл. 266. Финансијског Закона за 1926/27. годину мења тај пропис, допуштајући да се у активну службу урачуна највише једна година проведена на расположењу. Ако би чл. 266. био тумачење, морао би се базирати на појму „вршити дужност", подразумевајући ту и „бивање на расположење" без измене рока две године; па пошто се од рока „две године" уноси измена „до једне године", то је чл. 139. чл. 266. измењен, а не протумачен. За овакво решење ових питања наведена је и чињеница, да је у предлогу чл. 139. закона о чиновницима грађанског реда законодавног одбора било стављено: „ако ту дужност врше најмање годину дана", а законодавац тај предлог није усвојио, већ је повисио рок вршења службе на две године, не мењајући остали текст тога члана. При доношењу закона о чиновницима грађанског реда била је несумљива воља законодавца: две године вршења активне службе, па се због тога чл. 266. Финансијског Закона за 1926./27. год. не може сматрати као тумачење чл. 139. закона од дана ступања његовог на снагу, већ као нов правни пропис, који важи за у будуће без повратне снаге, пошто је законодавац у 1926. години променио своје гледиште, па чланом 266. Финансијског Закона изменио чл. 139. закона о чиновницима грађанског реда. У прилог гледишта III Одељења из 1928. године наведен је као разлог то што.је