Бранич

БРАНИЧ

Година XIV (V) Београд, јули—децембар 1929. Број 7—12 уредништво : кн. љубице ул . 15. издавач : УДРУЖЕЊЕ ЈЛВНИХ ПРАВОЗАСТУПНИКА

Појам кривичног и грађанског поступка

Бг. Тома Живановић професор Универзитета

Следећа излагања су саставни део Општегдела кратких Основа Кривичног поступка (§ 1) и кратких Основа Грађанског поступка (§ 1). Ти основи представљају прву синтетичку, довршену научну обраду ове две правне дисциплине: створен је у њима Оашти део и Посебнн део те цве науке конструисањем и издвајањем њихових основних појмова. Сем тога су у њима први пут компаративно ове две дисциплине обрађене, и то не само упућивањем, при излагањима сличних материја, једних на друге, већ и бројним подударањем места излагања сличних материја у систему. Поменута два кратка Основа, који греба ускоро да буду објављени, сачињаваће, заједно с кратким Основима других правних дисциплина, који ће им следоваТи, припремни рад за 3. књигу пишчевог Система синтешичке правне филососрије (в. о томе књ. I, 1927, § 10 1). § 1. Појам кривичног поступка I. Забрањујући приватну реакцију против криминалитета (прогонство из заједнице, затим крвну освету и кампозицију) држава је присвојила право кажњења (правни захтев кажњења) и тим самим примила на себе дужност заштите од кривичних дела, према томе дужност кажњења. Ову дужност држава врши по извесним општим правним нормама (правним прописима), чији скуп сачињава право кривичног (судског) поступка, кривично процесуално право или краће кривични поаиупак. У овим су нормама одређене поступне радње одређених лица, посредством којих се утврђује државни правни захтев кажњења, т. ј. право и дужност кажњења (кривични поступак схваћен као једно

иосшупање, поступно делање; в. III и г. с. п. § 1 I). Из горњег излази, да је иредмеш кривичног поступка или кривичног спора (т. зв. гез ш јиФсшт (ЗесЈисЈа, саиза спттаНз, кривична ствар или нривични предмет, насупрот грађанском, — в. г. с. п. § 1 I 1) казнени захгев, дакле један јавно- правни захтев (в. г. с. п. § 1 I 1). II. Кривични поступак посматран као једна грана права је скуп државних правих прописа, којима се одређују поступне радње (т. зв. процесуалне радње) управљене на утврђење основаностш државног казненог захтева у једном даном случају и вршиоци тих радњи (т. зв. процесуални субјекти), као и извршење казненог захтева, чија је основаност већ утврђена и обим одређен. Из ове ( прве , в. III за другу) дефиниције кривичног поступка (т. з. објективног појма његовог) излази, да има два основна кривично-процесуална бића, према томе два основна појма Науке кривичног поступка (Кривичног поступка): 1° процесуални субјекат (субјекат поступка) и 2° процесуална радња. III. Кривични поступак се може, као што је (в. I) поменуто, схватити и као једно одређено поступање, поступно делање. Схваћен тако он се појављује ( друга дефиниција кривичног поступка; в. II за прву) као скуп одређених правних установа (института). кривично-процесуалних правних установа (в. г. с. п. § 1 IV). 1. Ако се процесуалне правне установе схвате реалистички, т. ј. на првом месту као феномени такви, какви су без обзира на свој правни значај, као физички феномени, онда се кривични поступак у смислу скупа правних установа има дефинисати (прва. реалистичка под-дефиниција кривичног поступка; за другу в. 2) као скуп одређених радњи одређених лица (схватање, на које се наилази у постојећој књижевности, али где се оно не наслања на појам правна установа, већ се произвољно означава као субјективни појам кривичног поступка насупротњеговом објективном — в. III. —појму

ШЏх,