Бранич

Страна 8

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—8

ма. За то би се могао, ваљда, наћи начин да се код делимичне реконсгрукције Владе објави и ранг новим министрима (или у самом указу или у званичном саопштењу из ПретседНиштва Министарског савета). 3. — Било је у досадашњој пракси случајева да су поједини министри уступили свој ранг новим министрима. Тако је, у Указу од 7 децембра 1918, г. Светозар Прибићевић именован пре од г. Д-р Момчила Нинчића; ма да је овај био министар још од 1915 године. Кад је, 17 новембра 1925, поч. Стјепан Радић постао Министар просвете, сви његови партиски другови у Влади (њих четворица) пристали су да му уступе ранг испред њих. Они су тражили да се уопште поч. Радићу одреди ванредан ранг, одмах иза Претседника Министарског савета, али на то остали министри нису пристали. Може бити да је било још оваквих случајева, али су нама само ова два пала у очи. Питње је да ли би уступање ранга било и сад могуће, после 27 јануара 1929, кад тај ранг није више само израз сујете појединих министара него и једна правно важна чињеница. Кад Закон од 27 јануара 1929 наређује да. је за доношење извесних аката потребно претходно саслушање двају н ајс т а р и ј и х п о р а н г у министара, он то чини у јавном интересу, па према томе је од јавног интереса и сам ранг министара. А јавни интерес не може бити предмет личних транзакција. Ми мислимо, дакле, да се ранг министарски не би више могао уступати. Све што би било могуће учинити, то је изменити досадашњи начин одређивања ранга путем писаних правила, и на основу те измене одредити конкретно друкчије рангове. То не би значило уступање ранга, већ његово поновно регулисање, на основу новог правног стања. 4. — Досад је било говора о личном рангу појединих министара. Ако се може говорити и о рангу министарства између себе. И она се, кад се у низу наводе, наводе по извесном реду. Који је то ред? Кадгод се уз министарства именују њихови шефови, министри, министарства следе њихов лични ред, њихов међусобни ранг. Отуда је, на пример, Министарство припреме за Уставотворну скупштину и изједначење закона навођено прво док му је на челу, био поч. Стојан М. Протић, а последње док му је н;а челу био г. Д-р Лазар Марковић- (исте, 1920, године). Али, ако се министарства наводе као таква, без обзира на њихове шефове, којим

редом онда да се именују? Логично би било, кад су сва министарства једнака по правној важности, да им се ред одређује алфабетски. У ствари, тако се не ради. Кадгод се званично наводе министарства (приватни их врло често наводе алфабетским редом), ред се одређује по ; неком другом принципу. Није без интереса видети који је то принцип. До 1918, био је меродаван Закон о устројству централне управе од 10 марта 1862. Он је у § 2 навео седам министарстава које је делом установио а делом преузео из ранијег времена, и то овим редом: Правде, Просвете и црквених дела, Иностраних дела, Унутрашњих дела, Финансија, Војно, и Грађевина. Министарство народне привреде, хронолошки последње, (установљено 21 децембра 1882), навођено је као осмо министарство по реду. Крајем 1918 и почетком 1919 установљено је десет нових министарстава појединим уредбама, (док је укинуто, бол^е распарчано, Министарство народне привреде) а да Закон од 1862 није измењен. Шта више, неке уредбе се специјално позивају на тај Закон. Тако уредбе о устројству Министарства пољопривреде и вода и Министарства аграрне реформе овако прописују у свом првом члану: „Поред Министарства која већ постоје у смислу § 2 Закона о устројству Ценгралне државне управе од 10 марта 1862 и на основу Краљевог Указа од . ... успоставља се Министарство . .. Али ипак ова нова министарства нису навођена хронолошким редом поетања. У буџетима, на пример, Министарство вера је долазило на треће место, одмах после правде и просвете, Министарство народног здравља на пето; сва остала министарства после старих. У Уредби о разврставању и распоређивању чиновника и осталих државних службеника грађанског реда од 31 октобра 1923, наведена су сва стара Министарства редом као у Закону од 1862, сем Војног министарства, које је за предмет ове уредбе имало врло подређен и споредан значај; а нова сасвим произвољно (народно здравље, па вере, поште и т. д.). Укратко, министарства су од 1919 до 1929 навођена без неког нарочитог реда и степена. Једино су још Министарства правде и просвете навођена увек прва, а аграрне реформе последње (оно је последње и постало). Законом о врховној државној управи од 31 марта 1929 утврђен је ред постојећих министарстава овако: Правде, Просвете, Иностраних послова, Унутрашњих послова, Финансија, Војске и Морнарице, Грађевина,