Бранич

Страна 22

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

лекле усваја и г. Радојчић, да је Акоминат ^можда чуо, како. варвари, тј. Стеванови поданици, отпуштају своје жене, па је тај начин отпуштања применио и на Јевдокију и Стевана, јер их ниједно није волео, само је једна вероватна претпоставка, али не и утврђена чињеница. Но и кад би се узело Милијаракисово гледиште као тачно, опет се суштина ствари не би ниуколико изменила, јер би се утврдило само то, да Стеван није отерао Јевдокију у поцепаној кошуљи, али не и то, да такав обичај није постојао и код нашег народа. Јер, Акоминат као Стеванов савременик и добар познавалац наших оновремених прилика, није измислио оба факта: и сам обичај и то да је Стеван тај обичај применио приликом отпуштања Јевдокије, јер ако је оно друго измислио из мржње према Стевану и Јевдокији, прво није, јер је врло добро знао, да му се не би веровало кад би измислио и сам обичај отпуштања жене, ако он не постоји као такав код Стеванових поданика. Према свему томе, ја сам имао довољно разлога да кажем, да је такав обичај отпуштања жене постојао и код нашег народа. На такав закључак навело ме је између осталога још и то, што сам на много места и у разним крајевима нашега народа слушао како муж у шали прети својој жени, да ће је отерати, овим речима: Пази! голу ћу те послати мајц и!" Или: „С к и н и т о (о д ело) са себе, па иди куда хоћеш и нека ти је Богом просто" што јасно сведочи, да је поменутог обичаја било у нашем народу. У прилог овога говори и наредба Нрногорског великог суда од 11 јуна 1897 Бр. 483 у којој се издају упуства племенским капетанима о владању распуштеница, јер се на крају те наредбе вели: „...р азумије се, да такових жена хаљине остају њиховим мужевима и сведругошто бикодњихдонијеле" (Зборник судских закона ...за Краљевину Црну Гору, Цетиње, 1912, II 76—77). Осим тога, лично ми је познато, да је пре светског рата овде у Београду, у Улици Св. Саве, један виши официр „отерао по старом обичају" своју жену у кошуљи због тога, што је нашао да није била Јп1лс1а. Што се пак тичЈевдокијиног случаја, моје је дубоко уверење, да је гола отпуштена по народном обичају исто онако као што је и кћи данскога краља иза смрти свога мужа Ообез са1сизз, словенског кнеза, била гола от-

пуштена, (Н. Радојчић, 1. с., 289, нап. 1.), пошто се наши ондашњи владари нису готово ни у чему разликовали од својих поданика у погледу схватања о браку, о жени и о другим породичним односима: и они су, као и њихови поданици, склапали и неканоничне бракове (случај краља Уроша II.), и раскидали бракове без учешћа цркве (случај Стевана и Јевдокије), и држали конкубине поред неразведених жена (случај Марка Краљевића) итд. (Јиречек, Историја С р б а, IV, 11-13). Све нам то даје дакле довољно оправданих разлога да верујемо у тачност онога што је Никита о Стевану и Јевдокији казао. Због свега тога сматрам, да је замерка г. Томића, коју ми је учинио по овоме питању, сасвим неоправдана, особито још и у оном облику у коме је учињена. Ш. То су ти стварни недостаци моје расправе који су побудили г. Томића да напише реферат о мојој књизи. Мислим, да сам овим чланком јасно доказао, да су г. Томићеве замерке сасвим неосноване, и да као такве не утврђују никакве стварне недостатке моје расправе. Али, ако се из учињених замерки не могу видети никакви стварни недостаци моје расправе, из овога се чланка јасно види г. Томићево стварно бркање узрока и последице, правних 'обичаја и обичаја морала, обљубе и силовања, прељубе и јавног блудничења, обичаја као таквог и начина његова извршивања итд., итд. Истина, могло би се г. Томићу узети у олакшицу околност да он, као историчар, није могао ући дубље у распознавање правних појмова, а још мање у разликовање оних правних нијанси и танчина које задају муке и позваним стручњацима, али га то ипак не може правдати кад се тиче давања суда о делима из сасвим друкчије струке но што је његова. Но и поред свега тога, ја сам ипак захвалан г. Томићу на уложеном труду и изгубљеном времену око писања реферата о мојо.ј књизи, јер је и он, као и ја, учинио са своје стране све што је било у његовој моћи, да се питање браколомства по обичајном праву што боље расветли и што правилније реши. Што његов прилог није испао бољи, кривица је до његове струке: г. Томић је добар, темељан историчар, али је и сувише далеко од тога да буде добар правник-криминалиста, па следствено и добар референт о правним стварима.