Бранич

бтрана 26

,Б Р Л Н И Ч"

Број 1—6

хола не отвара пут ка части и честитости ни одраслима, а камо ли деци и младићима... Фабрични дечаци, шегрти препуштени су ееби у најкритичније доба. Некад занатска и трговачка омладина била је стегом цехова и еснафа, под јаком дисциплином мајстора, калфи и устабаша (старешина еснафа). Некадањи уски однос између мајстора и шегрта врло је јако попустио у целом свету. Сва ова овде разлагања могла су довољно да укажу на чињеницу, да у индустријским центрима и великим градовима има највише преступника и злочинаца. Једновремено ова су разлагања показала главне узроке за постанак злочинства код омладине, чиме је уједно из даљине указан рецепт за спасавање омладине од неморала. При свем том ми ћемо ниже под засебним натписом покушати да дамо каква треба сретства предузети да се смањи уопште број малих и младих преступника. 4. Мере за отклањање малих и младих преступника. (Сретства криминалне Педагогике). Доскоро главно оретство у борби противу злочинства омладине било је укор, новчана казна и затвор. Али, разуме се, ове мере нису могле показати успеха, јер су се морали све више подизати затвори, апсане: новац се морао улагати у један сасвим непродуктиван посао. Што више казни, све више злочинаца, све већа потреба за новим апсанама. Од застрашивања казнама нема успеха. Убрзо се увидело да казна игра врло скромну улогу у борби против зла младости. Казна додуше одговара осећању правде, освете, али гиме извор зла не бива угошен. Казна се овде појављује као једно од сретстава, али не и једино сретство и не најјаче срество. Чак шта више казном се чине извесне, често велике штете. Пре свега казном бива млади затзореник легитимисан за злочинца: један добар део надања на поправку тоне са осудом малолетника. Даље, у затвору млади преступник долази у додир с другим јачим злочинцима и улази тиме у већу школу злочинстава, те уместо да се поправља, он се све више квари и претставља губитак за друштво. Дакле, самим и голим кажњавањем не може се ништа учинити, чак шта више чини се још нешто горе и страшније и за младога преступника и за друштво. Злочинство се мора у корен засећи не казненим законима и казаматима, него установама које се већ читав век подижу код западно-културних држава и

које су показале примером да су у стању да угуше у клици младо злочинство. О њима ћемо ниже расправљати. Напред изнети узроци дечјих и младићских злочинстава указују јасно путеве и упуства како их треба у клици угушити. Ево неколико начина: а.) Кад је утврђен главни узрок појаве злочинства младости велика густина становништва у појединим центрима, онда преостаје да се спречи рашћење популације у великим градовима и индустријским центрима. Теоријски рецепт био би: планска децентрализација индустрије, премештање фабрика на село; отежавање мигрције становнишгва у велике градове. Питање је, да ли је ово могућно извести? Зар се не би такво извођење сукобило са слободном покретљивошћу становништва? б.) Јачање породице: њено физичко и морално здравље. При овоме су у вези два велика гштања: станбено питање и заштита радника. в.) С јачањем породице иде руку под руку изградња одличног школског васпитања, тј. пре свега народне школе. Новим Законом о народним школама од 5. децембра 1929. г. Југославија је добила осморазредну народну школу. Досадање четворогодишње школовање није могло да да оне резултате који поставља научна Педагогика — кратко време школовања и што је главно свршава се пре пубертетног доба, докле деца све забораве, јер деца напуштају школу у доба мртвог психичког стања (10—13 год.). Таква школа није у стању да формира морални карактер. Осморазредна народна школа, која треба да се уводи постепено од 1. септ. ове године, биће у могућности да реализује тежње научне Педагогике. Осмогодишње школовање у стању је да изради м о р а л н е л и ч н ости: знање и морал, понесен из пубертетног доба у живот, остаје највише својина кроз велики део живота, по најчешће за цео век. г.) Али и поред јачања породице и добро организовање народне ш к о л е ипак ће остати велики број случајева који захтевају посебно васпитање: васпитно збрињавање мање или више посрнуле деце. 'Го се могло увидети из предњег расправљања о човечјој души, где је показано да су појмови „нормално" и „ненормално", психички „здрав" и „болестан" течне природе, да је њихово разграничње суптилна ствар научне Психологије и Психопатологије, те је у толико пре и наша дужност спасавати и о в у „н едужну" омладинукојудајеПри-