Бранич

Број 1—6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 35

Мало после тога, почело се са припремама скупштине за оснивање Савеза Комора. Одбор Коморе донео је одлуку, да на скупштини Савеза предложи осигурање здвоката на бази јединственог пензионог фонда за целу земљу. што је преко изасланика и учињено. Предлог је прихваћен у начелу као симпатична идеја, али конкретно није могао бити одмах примљен и остварен. Скупштина је тим поводом донела једну декларацију којом је јасно постављена. могућност оснивања јединственог пенз. фонда, али доцније, док се види како ће у пракси функционисати пенз. фондови појединих комора. Декларација истовремено препоручује оонивање заједничког пенз. фонда оних к-омора, које имају сличне прилике. Имајући овакво стање, одбор коморе поново је узео у рад пенз. фонд, те је пројекат правила фонда још једном продискутован. Ужем одбору за израду правила дата су упутства за дефинитивну редакцију истих. Пројекат је већ штампан и разаслат свима члановима коморе на проучавање. Одбор овим жели, да сазна мишљење чланова ггре него што се предлог правила поднесе скупштини на одобрење. Сваки члан треба да простудира пројекат и да одбору коморе достави своје примедбе, како би одбор евентуално учинио још неке измене,

те да се на тај начин обезбеди сагласан рад на самој скупштини. При овоме се умољавају чланови, да озбиљно проуче рачунску базу, на коју фонд треба да се постави, јер је то оно што је есенцијелно у целој ствари. Ако се фонд у самом свом почетку поста.ви на тачну рачунску базу, онда ]е њему будућност обезбеђена, разуме се, ако поред тога и чланови буду своје дужности тачно и на време извршивали. Одбор коморе учиниће предлог у своје време адвокатским коморама у Новом Саду, Скоољу и Подгорици за оснивање заједничког пенз. фонда, али док до тога не дође, мора се створити пенз. фонд за нашу комору. На крају, скреће се пажња члановима, да је пројекат правила пенз. фонда израђен по угледу на правила пенз. фонда Љубљанске коморе, чији пенз. фонд функционише скоро годину дана. По извештајима, који су нам дале колеге Словенци, фонд за сада има пун успех. До скупштине не остаје много времена, те је желети да се сваки члан најозбиљније позабави овим питањем, које је веома сложено и да колико може допринесе његовом успешном решењу. Скупштина ће се одржати свакако у октобру месецу ове године, истовремено са редовном скупштином чланова коморе.

§ 120. Зак. о адвокагима Рад. Стојидовић

Закон о адвокатима уздиже адвокатуру на занимање јавног поретка. (§ 1. зак. о адв.) Чим је адвокатура занимање јавног поретка, значи, да адвокат свој позив врши првенствено у општем интересу, те је он, према томе, јавни функционер. И због тога што је јавни функционер, и што је адвокатура високо занимање, од адвоката се траже високе квалификапије и товаре му се многобројне и тешке дужности.Закон је адвокату прописао шта сме и може да ради вршећи свој узвишени позив, и чим се о ма коју дужност огреши, подвргава га дисциплинској казни, која иде и до губљења адвока.туре. Закон је према адвокату врло строг. Он од њега тражи не само да своје занимање врши са довољно стручне спреме, већ и то, да се и у свом приватном животу понаша тако, да никада не доведе у питање част, углед и достојанство адв. сталежа. Адвокат се кажњава кад нестручно води послове својих клијената, кажњава се и кад се у свом приватном животу забо-

рави и учини нешто, што би могло бацити ружну сенку на адв. ред. . Закон је, како се види, адвоката формално оковао. А тако и треба и мора да буде. Помагачи правосуђа и заштитници интереса и права странака морају бити људи са највишим школским и моралним квалификацијама. Законодавац је хтео, да заступање интереса и права странака повери само оним људима, који су довољно и школски и морално квалификовани и за које је он прописао оштре санкције за случај да поверене интересе и права стравака не бране како треба. Идеја законодавчева била је, да заштити општи јавни интерес правосуђа и државе. Одредбама закона, ко.је се односе на адвокате, он је то сјајно постигао, али знајући, да се код нас многа лица и без школских и без моралних квалификација баве адвокатуром као редовним занимањем, што је по схватању сваког културног човека јавна срамота, унео је у закон о адвокатима § 120., који одређује да ће се. и ка-