Бранич

Страна 36

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

ко ће се казнити лице, које обавља адвокатске послове у виду занимања за награду а није адвокат. И без овакве одредбе, нико сем адвоката уписаних у именик једне од адв. комора не би могао обављати адвокатуру, али законодавац је знао, да постоје лица, која се ппак баве адвокатуром без права на то, па је за њих прописао казну. Шта ту више треба. Власти не би смеле примити ни једно лице као заступника странке, ако није адвокат са адвокатском легитимацијом. Закон је за све власти обавезан. Па ипак, пискарачи раде као и пре што су радили. Не само да их власти не спречавају да се баве адвокатуром, но их и судови у највећем броју случајева ослобађа.ју казне кад их комора оитужи. Какав је рад пискарача и колики хаос стварају ти неодговорни људи у иравним односима странака, колико убијају углед правосуђа и ауторитет судија и осталих функционера власти, толико је познато, да изгледа већ отужно о томе говорити. Довољно је напоменути, да. су то људи који не плаћају никакве државне дажбине и не подлеже за свој рад никаквој дисциплинској власти. Они могу да раде шта хоће у колико не потпадају под одредбе крив. законика, само не треба сметати с ума, да до дела, које казни крив. законик има читава серија дела, која строго кажњава дисциплинско веће адв. коморе кад је у питању адвокат. Пискарачи су пионери корупције и најглавнији убијачи вере у исправност правосуђа и рада државних функционера у опште. Пискарачи редовно од странака узимају „нешто и за судију". То је њихов омиљени трик, да од клиента извуку већи хонорар. Па кад је све то тако, намеће се питање, ко има интереса, да се ово очигледно зло одржава, и зашто државне власти не прегну свим силама, да се злу једном на пут стане. Главни разлог трпљењу овог зла лежи у несхватању модерног доба у коме живимо и духа и тенденције једног савременог Закона о адвокатима, и најзад, у немању осетљивог нерва за осећање и поимање јавног интереса. Да је ово тачно, ево одмах еклатантних примера. Судија појединац, за сада још надлежан за извиђање и суђење кривица из §-а 120. зак. о адв. има пред собом оптуженог пискарача за доказ чије кривице постоји штампан бланкет писма, које је пискарач потписао и упутио дужнику његовог властодавца позивајући га да плати дуг, иначе прети судским мерама. Форму-

лар писма има потпуни изглед писма правог адвоката са ознаком улице и броја канцеларије, телефона и т. д. Отвори закон о адвокатима, нађе 120. па почне да врши анализу и пронађе, да оваква исправа није исправа какву предвиђа § 120. зак. о адв. и прекида истрагу. У другом случају судија има оптуженог пискарача, који се у толикој мери бави пискарањем, да је већ отпочео свакодневно да се рекламира преко дневних листова. За доказ поднети су листови у којима је штампана реклама, Судија прекида истрагу и у разлозима овако мотивише прекид: стоји да се оптужени рекламирао преко дневних листова, чак је вероватно да је он заиста и обављао послове за које се рекламирао, али ничим није утврђено, да је за послове ма шта наплаћивао Према оваквом резоновању требало би да буде вероватно, чак и могуће, да један пензионер штампа огласе по дневним листовима и позива клиентелу; да за оглас администрацијама листова плаћа а да за клиенте ради послове бесплатно. Нажалост, овакву претпоставку тешко да би ко могао примити као вероватну сем судије који је прекинуо истрагу. Далеко би нас одвело, ако би смо набрајали многобројне случајеве сличне овима. Боље је, да одмах извучемо потребан закључак а он се састоји у овоме: § 120. зак. о адвокатима стилизован је тако, да не би било никаквке тешкоће у његовој примени, ако би га сваки судија тумачио онако, како се он једино тумачити може, т. ј., ако би му у напред било јасно, да адвокатске послове може обављати само адвокат и нико други и да свако лице спада под удар §-а 120. чим се лати адвокатског посла а није адвокат. Но, како смо већ видели, стилизација §-а 120. ипак није довољно јасна за многе судије, те би је требало мењати и судијама до очигледности учинити јасном тенденцију закона о адвокатима. (Има судија за које није потребно мењати у §-у 120. ништа, чак им није потребно ни објашњење смисла његовог. До«аз за то налази се у пресудама, ко.је штампамо у „Браничу".). Или смисао § 120. треба надлежно протумачити тако, да не остане никаква сумња у оно што се њиме хтело да постигне. По нашем мишљењу две су мере потребне да се пискарачи потпуно онемогуће. Прво надлежно тумачење смисла и значаја §-а 120. зак. о адвокатима, које би у пракси допринело правилном примењивању његовом; и друго, много важније, забранити свима органима власти, да ма шта из руку