Бранич

Број 9—10

„Б Р А Н И Ч

Страна 83

Бранилац-неадвокат Смисао § 120 Зак. о адв. и § 58 Новог Крив. Суд. Пост. Д-р Радоје Вукчевић

Адвокат је лице овлашћено да заступа интересе других у свим правним радњама, пред свим судовима, државним и самоуправним властима, и осталим јавно правним телима, као и да брани у поступку за кривична дела. Дужност је адвоката да у свим тим радњама, пред свим тим телима својим стручним знањем помаже да се закони примењују правилно, а да се одлуке доносе правично. Бранилац је напротив лице које по закону брани у поступку за кривична дела, Његова је улога сведена искључиво на одбрану, те ако је с-ваки адвокат бранилац сваки бранилац није адвокат. Док се за адвоката траже нарочити услови, браниоцем могу бити сви јавни бележници, професори ирава, као и сва лица, оспособљена за адвокате, јавне бележнике и судије, ако нису у активној државној служби, — § 58 новог крив. суд. пост. По старом крив. суд. пост. браниоци су псред адвоката могла бити и сва лица, која су завршила правне науке а нису кажњавана, или под ислеђењем за бесчастећа дела. Многи јавни бележници и за судије и адвокаге оспособљена лица верују да бити бранидац значи исто што бити и адвокат у кривичном судском поступку. Такво гледиште донекле и дели уводни чланак последњег броја часописа „Одветник". Ово питање је заинтересовало све адвокатске коморе и судове, специјално на подручју где је нови крив. суд. пост. ступио на снагу. Прва од свих одлука по овом питању гласила је да например један судија у оставци, који нема свих услова за адвоката, може бити бранилац у кривичном поступку, т. ј. само бранити оптужене пред судом, али ни у којем случају заступати приватног тужиоца. Извесни судови међутим схватили су реч ,.да брани" тако да је бранилац у паву да брани и заступа у крив. поступању. На оснсву овакве праксе у крајевима где је нови поступак ступио на снагу — појављују се сада бранилачке канцеларије, које у неким местима заступају и бране, а у другим само бране у крив: поступку. Ова појава је међутим незаконита, јер ако лица из § 58 новог крив. суд. поступка могу на суду оптужене браниги — они за свој рад по § 120 Зак. о адвокатима не смеју награду примити. Одредба § 58 К. С. П. преставља једну изузетност. Она предвиђеним лицима даје изузетно право да бране, али

то не значи да им даје право да брањење врше у виду професије и да чак отварају своју бранилачку канцеларију. Заступати у кривичном процесу ириватног тужиоца или бранити оптуженога, по свом значају је један исти посао. Обе функције имају исти циљ: наћи истину; обе су подвргнуте истом поступку; обе престављају две стране или оштрице једног јединог тела. Зар би било могуће за једну страну- тражити једне, а за другу друге квалификације? Свака одредба има свој смисао и циљ, а ова га заиста не би имала. Реч „да брани" не може се екстензивније тумачити, и њој се смисао „да заступа" ни у којем случају не може дати. Па зар онда једно лице, које уонште не може да у кривичним делима заступа — може да у тим истим делима по правилу брани? Кад је функција заступања искључена, онда је по правилу због идентичности и природе посла искључена и функција брањења. Према томе фуикција брањења остаје само један нужан изузетак, потребан с обзиром на одредбе § 60 Крив. Суд. Пост., по којему „код свих злочинстава, окривљеник мора имати браниоца". Ово гледиште да је бранилац, који истодобно није адвокат једна нужна изузетност, а ни у ком случају законом предвиђени ред — доказује се и § 61 Крив. Суд. Пост. Суд је дужан да за браниоца поставља у првом реду адвокате, а тек ако ових у месту нема довољно, или су из бранилачке функције искључени — онда суд може да за браниоца постави лице из § 58 новог К. С. П. Шта ово значи? Ако у једном месту има 10 адвоката, од којих 5 заступају приватне тужбе, а осталих 5 су искључени из функције по § 69 К. С. П. — онда суд мора браниоца изузетно тражити у редовима лица из § 58 истог закона. Исто тако, ако оптужени међу јавним бележницима или за давање одбране оспособљеним лицима има једног изврсног пријатеља у чије је способности највише убеђен — он може да га за свог браниоца именује. Овај је у том случају на основу § 58 закона у праву да брани, али он није у праву да један нужан изузетак петвори у правило. Није у праву да од свог клијента тражи или прими награду, нити да од једне нужне изузетности створи себи професију. А кад овако лице још отвори своју бранилачку канцеларију онда је брањење за