Бранич

Број 7—10

„Б Р А Н И Ч"

Страна 87

истом без обзира на њихов рок, док у погледу исправности и постојања пречишћавају се и утврђују на специјалном за то рочишту. Ако се, пак, ради о дужнику, који је под нагодбом или коме је поступак за поравнање тек обустављен, то сам овај факт очигледно сведочи о његовом имовном стању. Суд не може о д б и т и предлог о отварању стечаја пре но што о томе саслуша дужника или лица, која могу дати објашњења о дужниковом имовном стању, осим ако је предлог очигледно н е у м ес т а н. Закон не говори, да ли суд може о т в орити стечај без саслушања ових лица. Држимо, да суд то н е м о ж е учинити, јер чак за случај, када је у питању дужник, који је у бегству илп се крије, суд је дужан и оваквом дужнику поставити стараоца (§ 72) и овоме наложити да у року од највише осам дана поднесе суду преглед дужниковог имовног стања. Поверидац, као и дужник, не може одустати од предлога чим се проглас о отварању стечаја прибије на судску таблу, но, ако је он пре тога предлог повукао, то га неће моћи поновно ставити због исте тражбине пре истека рока од шест месеци (§71) — једна посве умесна одредба, која иде на то, да онемогући шиканирање дужника. Ако се отвара стечај над имовином неког трговачког друштва, то, супротно старом закону, сада је прописано (§ 74), да без нарочитог предлога неће се отворити стечај и над посебном имовином лично одговорних другара. Ово правило веома је важно са привредне тачке гледишта. Закон правилно разликује између имовине друштва и личне имовине појединих другара. Док друштво као такво може бити презадужено, то не мора значити да и сваки лично одговорни другар буде у истом стању. Осим тога, овим се прописом индицира и то, да повериоци друштва могу рефлектирати на измирење од лично одговорног другара само у толико, у колико се не могу наплатити из имовине самога друштва и да, значи, у евентуалном стечају лично одговорног другара они могу конкурисати са његовим личним повериоцима само са неизмиреним из друштвеног стечаја износом њихове тражбине, или са износом, за који вероватним учине, да неће бити измирен (аналого §-у 70. стеч. зак.). У исто време овом се законском одредбом индицира и то, да лични повериоци лично одговорног другара н е м о г у се у стечају друштва наплаћивати конкурентно са повериоцима овог последњег, Имовина дру-

штва има првенствено служити памирењу друштвених поверилаца, а лични повериоци могу рефлектирати само на онај вишак имовине, који евентуално преостане, што је у осталом и природно, јер лични повериоци и иначе имају право наплате само из удела њиховог дужника у друштву, а тај удео са стечајем друштва постаје раван нули, у колико што од имовине не преостане после измирења друштвених поверилаца. Као што смо то већ споменули, стечај се отвара у интересу заједнице свих дужникових поверилаца, за то се стечај не може обавити, ако постоји само један необезбеђени поверилац, па за то је потпуно умесна и одредба закона (§76), према којој се стечај у принципу не може отворити, ако постоји само један поверилац. Али, изузетно стечај ће се и у овом случају отворити, ако предлагач учини вероватним, да постоји који захтев за побијање. Овај изузетак не само што је потпуно уместан, већ је и од огромне важности. И доиста, захтев за побијање увек има за циљ повећавање имовине, која има служити за измирење поверилаца, а ван стечајног поступања ово побијање није допуштено (апстрахујући веома ретке случајеве могућности паулијанске тужбе по §-у 303-а. грађ. зак.). За то је стечај једно моћно сретство за сузби јање дужникових несавесних располагања са његовом имовином и интерес јавног карактера диктира потребу да се ово оружје употреби и онда, када је у питању ма само и један поверилац. Треба само приметити, да закон овде прави разлику између дужника, који има довољно имовине за измирење стечајних трошкова, и дужника, који ни толико имовине нема. У првом случају када отварање стечаја тражи само један поверилац, њему на избор стоје две могућности, а то је или да учини вероватним, да дужник има бар још једног необезбеђеног повериоца, или да учини вероватним постојање којег захтева за побијање; у другом случају поверилац је дужан поред тога дати примеран предујам за покриће стечајних трошкова (§ 77. стеч. зак.). Да ли ће поверилац, који је у овом случају учинио вероватним постојање којег захтева за побијање полагати овај предујам или не, као и одређивање величине истога, — остављено је дискреционарној оцени суда. Ако се предујам положи, то се овај сматра к а о д у г с а м е стечајне м а с е. Ако суд стечај не отвори само за то, што дужник нема довољно имовине, то ће се ова судска одлука објавити у новинама одређеним за службена објављивања стечајног суда. Ово је у толико важно, што ће суд на захтев ма којег повериоца таквог