Бранич
4
Број 7—10
„В Р А Н И..Ч'
Страна 97
као посебна кривична дела. Односно кривичног дела чије се извршење помаже, оно може бити како злочин тако и преступ. Што је у овом погледу речено за подстрекавање важи и за помагање. Иије потребно према томе да је дело, чије се учињење помагало, довршено: довољно ако је покушано, под условом, сасвим разумљиво, да је покушај односног дела кажњив. 5) Помагање мора бити умишљено. Као и код подстрекавања и овде је законодавац стао на гледиште да нехатно помагање не треба кажњавати. И овде су исти разлози за то као и тамо. Несумњиво је међутим да је, са гледишта виности, могуће и нехатно помагање. Например: А који је опште познат као жестока свађалица затражи од Б-а на посуду револвер. Б не знајући да се А спрема да убије Ц-а дадне му исти. А стварно убије Ц-а Б неће бити кажњив. Кад постоји умишљено помагање? Онда кад је учињено на начин означен у § 16 став I; дакле, онда кад је помагач био свесан да се његовом радњом доприноси извршењу одређеног кривичног дела од стране извесног лица. Као ни за подстрекавање, ни за помагање закон не даје нарочиту дефиницију. Према томе као и тамо и овде
је препуштено судији да у сваком конкретном случају, у оквиру општих прописа § 34 к. з., оцени да ли се радња помагачева може сматрати као способно сретство за по-' магање. Све што је речено код подстрекавања у погледу општости односног законског наређења вреди и за помагање. Што се тиче кажњавања подстрекавања и помагања, закон прописује да ће се подстрекавање казнити као учињење кривичног дела а помагање се може и блаже казнити. Погрешно би било закључити из овог начелног наређења да се и практично разни учесници у делу морају једнако казнити. Јер у ствари у закону је реч о апстрактној једнакости кажњавања. Кад судија искористи сва овлашћења, призната му од законодавца, у погледу одмеравања, ублажавања и ослобођења од казне, примењена казна за поједине саучеснике у делу биће сасвим различита. С обзиром на то нема никакве нарочите незгоде што је у закону предвиђена т аћ81гас1:о једнака казна за учеснике у делу. На судији је да у сваком конкретном случају, узевши у обзир субјективну и објективну страну дела, степенује кривичну одговорност разних учесника. Коцка
158. и 362. Крив. Закона
Драгутин Н. Ристић адвокат
Појам коцке. — Коцка је игра сасвим или у главном случајног исхода, у којој два или више лица, као две противне стране, улажу једнаку или неједнаку своту новца или ствари имовинске вредности, под условом да страна која, према правилима игре, добије, присвоји улог обеју страна. Из појма коцке следује: 1. — да је то игра чији исход сасвим или у главном зависи од случаја, односно од среће, т. ј. од околности независних од наше воље, вештине, умешности, интелигенције, неке посебне способности, на пр. комбинације, рачунања и т. д. Тако, коцкарске игре би биле: жандар, табланет, ајнц, фарбл, шлаге, покер, пикет, шмен де фер, домине, рулет и сл., при свем том што би при којој од ових игара могли на исход игре утицати и знање, памћење, вештина појединог играча; битно је да је исход игре у главном и по природи саме игре условљен случајем. Не би, на против, биле коцкарске игре: шах, билијар, мице, куглање и сл., јер оие у главном и по природи саме игре траже вештицу, извежбаност играча.
2. — да је то игра у којој постоји могућност добити за једну и губитка за противну страну. Тако, коцка постоји, ма да ниједна страна није ништа ни изгубила ни добила, јер су, на пр. код шлаге, биле „ан карт", т. ј. обе су стране имале карте исте вредности, те је, по правилима игре, остало стање као и пре. 3. — да је то игра у којој се добит или губитак, дакле улог играча, састоји у новцу или стварима имовинске вредности. Тако, не би било коцке ако би играчи гажирали: да онај који добије удари шамар ономе који изгуби; а било би је, на против, ако би, уместо новца, уложили по један прстен. 4. —■ да је, најзад, то игра у којој мора учествовати бар два лица са противним надама, са противним интересима, јер и коцка је један уговор, и то двострани уговор. Тако на пр., не би било коцке ако би играчи, по свршеној игри, вратили једни другима оио што су добили, и то не из каквих побуда сажаљења, кајања и т. сл., већ зато што је унапред уговорено да ће се тако поступити, дакле зато нгго се играло „од шале".