Бранич

Страна 156

„Б Р А Н И Ч"

Број 11-12

добро, ако је Законодавац хтео, да се опасне крађе испод 300 дннара вредности казни по § 320. а не по § 316. Крив. Законика, зашто то није јасно рекао, — може се са исто толико права одговорити: Али, ако је хтео, да и такве крађе казни по §Ј16. зашто их није изузео изрично у § 320. Позивање у § 320. на § 314. директно иде у прилог овоме гледишту. § 314. Крив. Зак. у првом делу првог става нормативног је карактера, јер даје општу квалификацију дела крађе, а тек други део тог става говори о простој крађи. Према томе савим је исправно, када се § 316. и § 320., уместо да понове елементе дела крађе, позивају под заградом на § 314. Ово позивање значи само избегавање излишних дефиниција, а никако, да се тим позивањем на § 314. хтело у § 320.. рећи, да се само крађе из § 314. могу казнити по § 320. Баш напротив, како § 314. садржи елементе свих врста крађа, па и опасне крађе, то позивање на њега у § 320. значи да се све крађе па и опасне могу казнити по њему, ако само вредност покрађе не пренаша 300 динара. Према овоме јасно је, мислити: да је крађа и ако извршена на опасан начин, само ако је вредност испод 300 динара, кажњива по § 320. Кривичног Законика, ег§т>, да је и код опасних крађа релевантна вредност покрађених предмета.

Прописом § 320. законодавац је испразио неправду, противу које су се у своје време подизали гласови. Јер бивало је случајева да су људи за крађу двају пилета извршену рецимо ноћу одлазили на робију, и то је према ранијем Казненом Закону у тим случајевима морало безусловно бити тако, док је сдруге стране, бивало случајева да за убиство човека, и ако хотично, кривац буде осуђен на неколико месеци затвора. Ово ће свакојако бити један од мотива законодавчевих при доношењу § 320. садањег Кривичног Законика. На завршетку молим да ми се допусти да кажем, да сам још у првим данима примене Кривичног Законика стао на ово гледиште и да ме је јако обрадовало, када сам за ово нашао потврде у одличном „Тишаси Кгтспо^ 2акошка" од Ог Метода Доленца загребачко издање стр. 401. Од осталих наших угледних криминалиста ни г. Бг Шиловић, ни г. Пг Франк, ни г. Бг Живановић, па чак ни наш стари практичар коментатор г. Урошевић нису се у својим коментарима уз Кривични Законик бавили овим питањем. Међутим оно је од великог значаја, те је потребно да се што пре расчисти. Бићу врло задовољан, ако овим редовима успем, да подстакнем дискусију по овом питању.

Осигурање осуђеника у несрећним случајима при раду — Теориска разматрања Д-р Илија М. Јелић

Два су главна питања која се истичу кад је реч о осигурању осуђеника у несрећним случајима при раду. Прво се састоји у томе, да ли се закон о осигурању слободних радника може протегнути и на осуђенике раднике, и, ако не може, да ли им треба признати право накнаде у несрећним случајима при раду и по коме основу? Суштина другог питања је у томе, ако се осуђеницима радницима призна право специјалног обезбеђења у несрећним случајима при раду, како то право регулисати: законодавним или административним путем ? Ми ћемо покушати да у овоме чланку одговоримо на оба питања, разуме се, у што краћем и концизнијем облику с обзиром на простор који нам стоји на расположењу. I. 1. — Као што је познато, доскора је важио искључиво принцип, по коме је повре-

ђени радом имао право на обештећење само онда кад је постојала кривица за његову повреду до онога који га је на рад употребио. Иначе у сваком другбм случају повређени није имао права да тражи накнаду штете, нити послодавац дужност да му обезбеди такву накнаду. Али са развитком технике и све већом њеном применом у индустрији знатно се увећала и могућност да се радник лакше повреди и могућност да послодавац више заради, па је нађено за оправдано да онај, који се у циљу што веће добити служи и таквим алатима којима се радници и поред најбоље своје опрезности могу повредити и осакатити, треба да прими на себе одговорност и за све случајне повреде у којима до њега не би било никакве кривице, већ које собом доноси сама употреба индустријског механизма. Зато је недавно усвојен у законима свију културних држава п о ј а м п р о ф есионалног ризика који је увео у