Бранич

БРАНИЧ

Година XV (VI) Београд, новембар—децембар 1930. Број 11—12 УРЕДНИШТВО: УСКОЧКА УЛ. БР. 2. ИЗДАВАЧ: АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

О побијању правних дела изван стечаја — Д-р Д. Аранђеловић —

О побијању правних дела у сШечају, т. ј. кад је над имовином једнога дужника отворен стечај, говори се у другом одсеку новога стечајнога закона за Краљевину Југославију (§§ 27—.42). За побијање правних дела једнога дужника, над чијом имовином није отворен стечај , остали су на снази, и после ступања на снагу стечајнога закона (1 маја 1930), досадашњи прописн. За Србију је, у главном, меродаван пропис §-а 303 а грађанског законика. Међутим Врховном Законодавном Савету поднесен је већ пројекат закона о побијању правних дела изван стечаја, који ће ускоро постати и закон У главном овај пројекат одговара аустријском закону под насловом Ап!есћ1ип§зогсЗпип§, који вреди као позитивно право и код нас у Далмацији и Словенији. Са начелима тога пројекта хоћемо укратко по жељи уредништва да упознамо читаоце „Бранича", остављајући опширнија излагања за доцније, кад закон буде донесен. Садржина пројекта поклапа се у главном са прописима стечајнога закона о побијању правних дела у стечају (§§ 27—42 стечајног закона). Садржина права побијања, претпоставке за његово остваривање и начин остваривања, исти су, што је сасвим природно с обзиром на то што се право побијања у стечају и право побијања изван стечаја оснивају на истим правним идејама. И циљ им је исти: да се заштите веровници једнога дужника од повреде њиховога права на намирење из имовине дужника. Средство за постигнуће овога циља пружа се тиме што се веровницима даје могућност да према себи пониште она правна дела дужникова, услед којих нису могли доћи до намирења из имовине дужникове. 1 ) 1. Начелну одредбу садржи § 1 пројекта који прописује да се правна дела, која се тичу имовине дужника, могу изван сте-

] ) За ово средство знало је још римско право, које је установило тужбу звану асНо РаиИапа. Наравно да су ову материју регулисала и модерна законодавства. Види: Др. Д. Аранђеловић, Основи Облигационог Права, 1929, стр. 102 и сл., и ту наведену литературу. Види још: Уегопа-2и§1(а, 51есајш гакоп, 1930, објашњења код §§ 27—42, за тим ВаЉсћ-РоПак, КопкигзАпГесћ1ип§5огс1пип§, 1627, стр. 1025 и сл.

чаја побијати у циљу намирења којега веровника и прогласити да су без учинка (дејства). Потребно је дакле да се правно дело дужниково, које се побија, тиче имовине његсве а не других његових правних односа. Под правним делом подразумевају се прво правни послови, који су одвели отуђењу делова дужникове имовине (на пр. куповина и продаја, промена, поклон) или је оптеретили извесним стварним теретом (залогом, службеношћу) или којима дужник прима на себе обавезу која се из његове имовине има наплатити, али и оне изјаве воље, које повлаче извесне правне последице, и ако те изјаве нису правни послови, као одбијање или пропусти да се нешто прибави својој имовини (§ 7 пројекта). 2. И пројекат тражи у првом реду намеру оштећења код дужника, чија се правна дела побијају. Јер се у § 2 пројекта предвиђа а) побијање због намере оштећења и б) побијање због отуђивања имовине у бесцење. а) Тако § 2 каже: „Побијати се могу: 1) сва правна дела која је дужник учинио за време последњих десет година пре побијања у намери да оштеШи своје веровнике, а та је намера противнику била позната." Према томе тачка 1. регулише случај да је намера оштећења постојала код дужника и да је за њу знао онај који је са дужником у томе сада побијаном правном делу учествовао. Та намера оштећења потребна је било да је правно дело теретан или доброчин правни посао, јер пројекат каже сва правна дела. Да ли је пак та намера оштећења постојала код дужника оцењује суд по слободном уверењу. И ту ће бити оно шго прописује ал. 4 § 303 а грађ. зак. да суд долази до уверења о постојању намере оштећења „по околностима, нарочито по природи посла, по основу и начину отуђења, по стању и по личним одношењима у преносу учествујућих лица." Податке за постојање те намере као и да је за њу знао дужников сауговарач или лица која су погодована, која су имала користи од тога правнога дела (§ 11 пројекта), има да пружи суду тужилац или онај који чини приговор побијања томе правном делу (§ 8 пројекта). Правна дела која се побијају по овој тач^. Ш шм I \^ЛНј§