Бранич

,Б Р А Н И Ч"

Страна 147

Став 2 предвиђа случај да се против оставица једнога наследства могло једно правно дело побијати, да су за то постојали захтевани услови, па онда допушта да се то побијање може остваривати и против наследника тога оставиоца. На пр. Алекса је отуђио продајом једно своје добро Марку тако да је веровник Алексин Јанко могао на основу § 2 бр. 2 побијати ту за њега штетну продају. По смрти Марковој Јанко може побијати ту продају и према наследнику Марковом за то што ју је могао побијати и против Марка. Обим одговорности наследника зависи од начина како су се примили наследства. Ако су се примили дакле са пописом, одговараће у границама вредности пописане заоставштнне (§ 488 грађ. зак.), а, ако су без пописа, неограничено. Став 3 § 11 допушта побијање и против кога другог правног последника онога, према коме је било засновано право на побијање (против онога који је на пр. прибавио тражбину, која се има побити), али то допушта само у овим случајевима: 1. Ако је тај правни последник (на пр. купац тражбине) знао или морао знати у време кад је прибавио дотично право за околности, на којима је заснован захтев за побијање против његовог претходника. На пр. дужник Јанков Алекса продао је своју ствар Марку у намери да оштети свога повериоца Јанка. Јанко је на основу бр. 1 § 2 могао према Марку побијати ту за њега штетну продају. Марко прода и уступи своју тражбину према Алекси (да тражи предају купљене ствари) Стевану, који је знао да Алекса продајом ствари Марку иде на ошгећење Јанка или би морао то сазнати да је био пажљивији. Сад је допуштено побијање према Стевану. 2. Такође и онда ако је правни последник или прималац права стекао то право од свога претходника на основу бесплаШног располагања претходника, дакле таквог располагања за које претходник, чинећи њиме жртвовање из своје имовине, не добија за то никакву или само привидну накнаду (наплату) — на пр. поклоном. На пр. дужник Јанков Алекса продао је Марку своју ствар у намери да оштети свога повериоца Јанка. Јанко је на основу бр. 1 § 2 могао побијати ту за њега штетну продају. Марко поклони и уступи своју тражбину према А лекси Стевану. Јанко може побијати ону продају, коју је Алекса према Марку учинио, и према Стевану зато што је Стеван (последник Марков) стекао тражбину према Алекси бесплатним располагањем Марковим. Јанко то може чинити и ако Стеван није

знао да је Алекса оном продајом Марку ишао на оштећење његово — Јанково. 3. Допуштено је побијање против правног последника или против примаоца права и онда, ако је правни последник или прималац права блиски својак дужников. На пр. дужник Јанков Алекса продао је Марку своју ствар у намери да оштети свога повериоца Јанка. Јанко је на основу бр. 1. § 2 могао побијати ту за њега штетну продају. Марко поклони или прода ту своју тражбину, коју има према Алекси, Стевану, који је блиски својак (из § 4 пројекта) Алекси. Јанко може побијати ту продају или тај поклон, који је Алекса био предузео према Марку. Ако се побијање остварује тужбом, она ће се подићи против Стевана. Али ако Стеван докаже (на њему лежи терет доказивања) да у време стицања тражбине није знао нити да је био непажљив што није сазнао да постоје околности које заснивају право за Јанка да побија према Марку тражбину овога према дужнику Алекси (на пр. да није знао за намеру дужникову да отуђењем иде на оштећење повериоца), онда се против њега побијање не може вршити. Туукба за побијање § 12. Ако се побијање врши тужбом, ваља у тужби навести у којем обиму и на који начин има тужени да нешто учини или да трпи ради веровниковог намирења. Тужбом за побијање веровник хоће да омзгући своје намирење из имовине дужникове, без обзира на оно правно дело које је дужник извршио, а које омета веровниково намирење и које се побија. Према томе, кажу мотиви ка § 12, није потребно да се тужбом тражи да се правно дело, које се побија, прогласи да је без дејства према веровнику, који га побија нити се то има пресудом изравнати. То не стоји у супротности са прописом §-а 1 пројекта. Пропис § 1 има се само тако разумети да је неважност правног дела према веровнику који га побија претпоставка за дужност тужене странке да изврши чинидбу, која се од ње тужбом тражи Тужилац у тужби за побијање треба да изнесе величину своје тражбине, чије је намирење онемогућено, и због чега тражи побијање, за тим шта тражи да тужени учини или трпи ради тога да би се тужилац могао намирити - на пр. да тужени врати сав или један део новца који је оддужника примио, да врати целу ствар коју је примио, да врати само један одређени део ствари, да даде накнаду за ствар, коју је примио од дужника, па ју је отуђио или упропастио