Бранич

Број 1 — 2

_Б Р А Н И Ч"

Страна 11

ника код угозора о пуномоћству, дакле, овај пренос је у овом погледу истоветан са пуномоћством. Зато наш Трговачки Законик и Менични Закон, не прописују никаква правила за регулисање односа између индосанта и идосатора у оваквом преносу, што значи, да су оставили да се на те односе примене одредбе Грађ. Законика, које говоре о пуномоћству. Према томе, за ове односе важе одредбе §§ 609.—627 трађ. зак. а одатле произилазе ове последице : 1- Индосатор је дужан, све послове који произилазе из природе овога преноса — .,поштено и својски свршити, а сву корист која би отуда проистекла, своме властодавцу оставити"§ 615. грађ. зак. 2. Индс-сант је увек властан, пуномоћје, дато оваквим прекосом, опозвати — § 625. грађ. зак., даље, оно престаје смрћу индосанта или индосатора — § 624. Грађ- зак. и т. д. 3. Индосант је, поред оваквог преноса, остао и даље сопственик менице. Према томе, мен, дужници, моћиће, са успехом, гстаћи индосатору све оне приговоре, које имају према. индосанту. И обрнуто, све приговоре које имају према индосатору, неће моћи истаћи, јер се индосатор појављује као пуномоћник индосанта, који је прави сопственик менице. и 4. Ако би над имовином индосаторозом био отворен стечај, менице које се по овом преносу буду код њега затекле неће ући у његову стечајну масу, пошто су оне сопственост индосантова. По своме облику, пуномоћнички менични пренос је изречан и прећутанА) изречан је када се у преносу назначи, изречно: „вредност за наплату", „за инкасо", , ; рег ргосига" и томе слично. Наш менични закон, у своме § 17. усвојио је, као једини начин преноса менице у пуномоћство, само и једино изречним путемДакле, да би по меничном закону имали пуномоћнички менични пренос то се мора означити, изречно, изложеним или њима сличним изразима. За менични саобраћај и његову сигурност, врло је важна чињеница, да свако, по самом облику пренсса, буде на чисто са тим да ли је то својински, пуномоћнички или заложни менични пренос, па да се према томе равна. Свака сумња о томе, може бити само штетна и изазивати несигурност меничног саобраћаја. Јер од огромне је вредности у даном моменту, знати, да ли је неко сопственик менице, или је ова само код њега као пуномоћје или залога. То је се могло постићи само изречним изјашњењем у тексту меничног преноса, што је наш менични закон и учиниоТрговачки Закон, као и његов изворник Собе бе Соштегсе, о овом начину преноса менице у пуномоћство, не говоре ништа, што је, разуме се, врло погрешно.