Бранич

Стг>лт 12

„Б Р А Н И Ч"

Б) Прећута н начин пр-еноса менице у пуномоћство, као што је речено, није усвојис- наш менични закон. То нарочито истичемо и подвлачимо. О овом облику меничног преноса, говори •само Тргозачки законик, који још мало, па ће са свим припасти историји. Нећемо за њим зажалити, као ни за ссталим давно застарелим и преживелим законима, који, један по један силазе са позорнице живота, да би били замењени модерним и савременим, који ће одговарати духу времена и компликованим односима, који су творевина савременог живота. Дакле, са Трговачким Законом отишао је и прећутан начин преноса менице у пуномоћство, на вечито почивање. Ипак о њему ће бити речи. У § 111 трг. зак- стоји ово : „Ако пренос није устројен онако, као што предидући § прописује, онда није уступање менице, него само просто пуномоћије". Под „предидућим" има се разумети § 109 трг. зак., који говори о пуном, испуњеном или правом преносу менице у својину, а не § 110, који је у ствари „предидући §". Ово зато што је § 109 трг. зак., преведен из чл. 137 Со<Је с1е Сошптегсе а § 111 из чл- 138. Између ова два, преЕедена члана франц. Сос1е с1е Соттегсе који су један с другим у вези. јер последњи упућује на први, редактори нашег трг. законика убацили су § 110, који говори о бланко преносу менице у својину, а који је узет из чл. 12. нем. Шесћбе1 ОгЈпип§- Омашком пропуштено је да се ови прописи доведу у состојаније- Али то сада није важно. За нас је важно то, да је трговачки законик, прописао које састојке мора имати пун, испуњен својински пренос (§ 109), а затим је наредио, да пренос коме би недостајао ма који од тих састојака, вреди као пуномоћински (§ 111). Ту и лежи разлог што се први пренос зове редовни (!'епс1о8$етеп1 ге§'иНег) а други нередовни Гепс1оз■бетеп<: ЈггедшНег). Ови прописи о меничном преносу из чл. 25. ■франц. уредбе ( 1'0гс1опапсе) од 1673. год. прешли су у францСос1е с1е Соттегсе (чл. 136., 137. и 138.), одакле су дословце преведени у наш трг. законик (§§ 108-, 109. и 111.). За ове прописе о меничном преносу може се рећи да су застарели и преживели, у правом смислу речи, и зато је разумљиво што о њима нема ни помена у нашем мен. закону. Јер ови прописи ће врло често довести до такве ситуације, да ће воља странака бити у суштој супротности са правилима, која важе за меничне преносе, оваква каква су. Наиме, врло ће се често десити, да индосант преноси меницу индосатору у својину, од кога је примио вредност преноса, т. ј. меничну суму, али приликом тога преноса или из незнања, или из непажње изостави један састојак, који се по § 109 трг. зак. тражи за пун- својински пренос. Такав пренос Трг. Законик, по § 111 сматра за пуномоћнички пренос. Међутим странке су хтеле својински пренос и за таквог га сматрају. Али, једно су хтеле странке, а друго, сасвим супротно, претпоставља закон.