Бранич

Број 1—2

Ово ненормално стање где једно претпостављају странке, а друго закон, изазвало је једно друго питање. То питање састоји се у томе, да ли једно интересовано лице може доказивати, да је један, по своме облику, нередован пуномоћнички пренос, имао за циљ пренос менице у својину, и да према томе, такав пренос треба да произведе дејства својинског преноса? Ово питање је од велике вредности и у пракси би изгледало овако: Један индосант преноси меницу у сзојину индосатору, пошто је од њега примио вредност меничног преноса. Али приликом писања преноса индосант, било из незнања, непажње или злонамерно, изостави један саставак из § 109 трг. зак. По СЕОме облику ово је један пуномоћнички пренос § 111. трг. зак. — и несавесни индосант сада може од свога индосатора тражити да му положи рачун о наплати меничне суме и тражити да му с-ву преда, пошто је он, и даље по закону остао сопственик менице. Може ли се сада доказивати да у овом случају имамо својински, а не пуномоћнички пренос? Овде треба правити разлику у томе, да ли су у питању странке, које су уговор о преносу менице закључиле или су у питању трећа лица, која у закључивању овога уговора нису имала удела. У првом случају, где су у питању саме странке, доказивање допустити, а у другом случају где су у питању трећа лица, дсказивање искључити. Из овога што смо до сада о овом преносу рекли, довољно је јасно, од колике је вредности, да сваки менични пренос по своме облику буде потпуно одређен и то тако, да о његовој природи не буде никакве сумње. Бланко преносом, меница се не може пренети у пуномоћство, зато што је и. по трг. зак. (§ 110) и по мен. закону (§; 12) бланко пренос један облик својинског меничног преноса. Према томе, када је последњи пренос бланко, сваки притежалац менице, сматра се за сопственика исте (§ 15. мен. зак); али се не може сматрати, ни у ком случају, за пуномоћника- некога од индосаната. Ово је ван сваког спора. Међутим, друкчије стоји са франц. Сос1е с1е Соттегсе. По њему је бланко пренос, такав пренос, ко.ји не испуњава све услове из чл. 137 и по чл. 138 сматра се за пуномоћнички пренос. Дакле, код њих не псстоји бланко пренос, као својински пренос, Еећ као чисто пуномоћнички мен. пренос. Само притежање менице, код које је последњи пренос бланко, легитимише њеног притежаоца као сопственика исте. Меница је, у овом случају постала једна врста папира на доносиоца и сопственик је сваки, у чијим се рукама нађеАли што важи за сопственост менице не важи за пуномоћје по истој. За последње, тражи се, да је меница изречно пренета у пуномоћство и од тога није направљен никакав изузетак. (§ 17. мен. зак.). Поредећи својину менице и пуномоћство,