Бранич
Страна 32
»Б Р А Н И Ч"
Број 1—2
хтеве. Кад би се и обрнуто могло акцептирати, онда би изишлода би наш нови законодавац посматрао жену, противно чак и старом законодавцу, пре као објект него као субјект брака. А то сн нити је хтео нити је могао. Јер он не живи на Марсу, но у средини у којој и за коју законе и доноси. А када је тако, он мора водити рачуна и о назорима и тенденцијама те средине. То с једне стране. С друге стране, законодавац сматра прогивприродни блуд као неморално дело. Он га таквим сматра десило се оно ма између којих лица, дакле — ма између мужа и жене. Јер док обљубу уопште допушта, дотле противприродни блуд уопште забрањује. Шта више, он га и инкриминише за сва лица. Да је законодавац заиста овако мислио и овако хтео, доказ је у томе што мужу и жени није изрично допустио да и противприродно опште. Иначе, зар није могао рећи: За противприродни блуд између лица која нису у браку..., као што је рекао и код §-а 269 крив. зак.? Јасно је дакле да законодавац то није хтео рећи, јер противприродни блуд није хтео допустити никоме без разлике. Из претходног излагања, мислимо, безусловно излази: а) И за противприродни блуд између мужа и жене, кад; је дело резултат обостраног пристанка, казниће се и муж и жена као учиииоци. б) Ако је, на против, муж принудио своју жену на противприродни блуд, онда ће се као учинилац казнити само он, и то по пропису §-а 285 крив. зак-, у колико његова радња не прелази V које теже кривично дело. Тако, ако се муж задржао само на принудним сретствима из §-а 242 крив. зак,, онда неће бити кажњен по том §-у, јер је та принуда лакше дело, пошто је и казна за исто блажа (до годину дана затвора или новчано до 10.000.— динара). А тежина дела мери се прво врстом па онда величином одређене казне, према скали коју је законодавац поставио. Али, ако је, рецимо, муж принудио своју жену на противприродни блуд с њим на тај начин, што јој је, да би је лишио одбране, поломио руке, онда ће одговарати и бити кажњен за кривично дело тешке телесне повреде из §-а 178 крив. зак., јер је ово дело теже од противприродног блуда, пошто се за њ казни до осам година робије. У уиерењу смо да је то смисао прописа и да се тако има разумети одредба: „...у колико та радња не прелази у теже кривично дело."