Бранич

Број 3

..Б Р А Н И Ч

Страна 99

преступнике, који су кажњавани тим казнама, па је зато уведена новчана казна као једна врста њеног коректива. Али што претставља највећи напредак у систему репресије појединих кривичних дела у новом Југословенском Кривичном Законику јесте, да је смртна казна врло штедљиво предвиђена. Она је апсолутно предвиђена само за случајеве лишења живота Краља или његовог заменика или покушаја лишења живота ових лица (§ 91). Осим тога, она је предвиђена још само у два случаја и то: у § 105 за издајнике отаџбине и у § 167 за убиство с предумишљајем. Али за те случајеве она није предвиђена апсолутно већ алтернативно уз вечиту робију. И како се у оваквим случајевима, кад су предвиђене алтернативно две врсте казне, тежа казна може применити само ако је дело последица нечасних побуда или резултат злог карактера учиниочевог (§ 74) то ће се у пракси ретко десити да се ова казна заиста и примени. Ето то су одредбе новог законика, које стоје у оштроЈ супротности са старим законицима, и које, а то је несумњиво, чине његову социјалну и моралну основу. Оне уносе нов дух и нов смисао ствари у људско друштво. Јер стари законици били су примењивани на једно друштво, које је већ одавно измакло идејама и предрасудама онога времена када су они стварани. Потпун и дефинитиван прекид са старим друштвом учинио је Велики Европски рат, који је својом жестином и величином, својом страшном и величанственом трагедијом у исто време, потпуно раскрстио са идејама и схватањима старога времена, и 1914. године започео једну нову епоху са новим потребама, новим схватањима и новим уређењем, у кратко са новим духом. Он је ослободио човека и последњих предрасуда старих времена, и несумњиво је да је нови југословенски кривични законик плод великих напора новога доба.