Бранич

БР АНИЧ

Год. XVI (VII) Београд, март 1931

Број 3

УРЕДНИШТВО: УСКОЧКА УЛ. БР. 2

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ: АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ.

Живојин Перић, професор Универзитета.

МЕТОД В. БОГИШИЂА КОД ИЗРАДЕ ИМОВИНСКОГ

Новији историци су замерали ранијим да су се, у својим делима, задржавали, у основи, само на опису догађаја у којима су главну, ако не и једину, улогу играли владари и владарске породице (династије): њихове женидбе и удадбе, њихове распре, ратови унутрашњи (грађански ратови) или спољашњи (међународни). 0 народу (народима) у делима старијих писаца историје мало се, говорило или се није говорило никако: судећи по тим делима, као да, тада, у државама није ни постојао нико осим владара и његове родбине. Међутим, модерни историци су много потпунији: у својим радовима не баве се они једино народним управницима него и народом односно народима. Историја једног народа то је историја свих оних чинилаца који су имали утицаја на народну судбину а то нису биле само дннастије него и народи. У осталом и у колико се тиче давнашњега доба бвај ирекор чнњен старијнм иоторичариМа није много основан, јер у тим временима, династије-.су-у главном, биле једини фактор у народној историји, оне су ову градиле и разграђивале, историја једне старе држаВе то је Нсторија њене или њених династија, ове с-у могле, тада, са правом, Рећи: држава и историја, то смо ми! Народи су били нросто један предмет (објекат) којн се кретао вољом и по вољи својих управника и у колико је узимаО удела у дбгађајима, а то су били, махом само ратови, то..је било на један аутоматски (механички) начин: психолошки, народ није био никакав чинилац, због чега, у тим периодима, не можемо народе сматрати ни одговорнима, као ни много заслужнима, за догађаје кроз које је држава пролазила, они су личили тада на једаи обичан зиђ5*га*ит нрнродних закона.