Бранич

Страна 84

„Б Р А Н И Ч

Број 3

Остављајући на страну соцнјалне и економске појаве где је разуме се, народ увек био, више или мање, активан, и ограничавајући се само на иолитичку страну државнога живота, приметићемо да је историја могла постати правом народном историјом тек онда када су и народи постали чинилац, када су, од дотадашњих предмета (објеката), ггостали и они као и њихови управници, подмети (субјекти), тако да су и онн били у стању утицати на унутрашњу и спољашњу судбину државе. И, наравно од тада се историци баве и народом а не само његовом династијом која, иошто је њена воља престала бити једини чинилац у животу државе, није могла више рећи: држава и историја то сам ја; од тада су држава и историја: династија и народ заједнички, два фактора те отуда и два предмета историје. И тако је изучавање народа, као једног појава, од одлучне важности, постало нова наука. П као свака нова ствар, изучавање народа заинтересовало је све људе који су, но својој струци, могли имати ма какве везе са народом и његовим животом: све манифестације овога постале су материал за њихов рад. Проучавало се народно порекло, његова нредања, његове особине, његова економија, његови обичаји, проучавао се онако исто као што су се проучавали и други иојави у природи. У осталом народ се сматрао као део природе, његов живот као једна категорија природних појава, и на испитивање народа применио се метод употребљаван у другим наукама, дакле научни метод, т. ј. прибирале се чињенице које су се тицале народа ма у ком погледу и из тих чињеница су извођени закључци. Онако исто као што су радили н. ир. геолози или минералози: скупљали су геолошке и минералошке податке на основу којих су утврђивали геолошке и минералошке законе. Постуиање сасвим логично, по схватању нспитивача народнога живота: и овај живот, као и живот других бића у Природи, као и неоргански појави, био је такође иотчињен општим законима природним, и човек и друштво били су само један зи!з81га1ит тих закона. И тако су, у овој концепцији, друштво и друштвени појави били сведени на појаве детерминисане, природним законима, онако исто као што је, н. пр. детерминисан пад на земљу једног камена баченог у вис. И саме животне функције човекове су по француском хемичару М. ВегШе1о1-у, само један, свакако фини и компликован, хемиски процес, а мисли наше су лучење мозга, оне су сок овога (као што, на пр., стомак лучи сокове потребне за варење). Није тешко увидети да резултат до кога су тако дошли нови историци није много допринео угледу народа: у жељи да и њему даду извесну вредност и значај у историји и отргну га од улоге аутомата и механизма какву је имао у раније доба, они су, најзад, ипак народу доделили исту улогу, са том само