Бранич

Врој 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 85

разликом што се некада тај аутомат и мехаиизам кретао по вољи владаочевој а сада се креће по вољи природе: дакле, ни сада као ни раније, народ не иде по својој вољи. Народиа еувереност, истакнута насупрот владаочевој суверености, била је чисто теориска, његова, народна сувереност, као и сам народ, потчињена је Природи, а то значи да она не постоји: чим је сувереност потчињеиа ма коме или ма чему, она није више сувереност. Демократија, пошто је прво створила народну сувереност, она ју је по том и уништила, Мати удавила своје рођено дете! II. Исто, демократско схватање било је иримљено и у погледу ностанка Права: и оно, Право, није нити може бити само дело народних управника који би у својим кабинетима, проиисива,пи правна правила за народ; већ се Право ствара у самој пародној маси где законодавац има да га иотражи и нађе. Право је резултат делокупне историје, традиција и живота народнога. Памењено народу и његовим унутрашњим односима, оно не може бити друго што до Народно Право, Право које народ даје сам себи. Као суверен, народ је тај који треба да доноси правне норме, а пошто је народ један организам који се стално развија, еволуира, то и Право у њему такође је у непрекидном развоју, еволуцији. Тагсво схватање Права била је иоследица горе изведеног схватања о друштву и његовом животу. Исту концепцију о Праву и његовом постанку имао је и В. Богишић: његов рад на прикупљању и изучавању народних правних обичаја пада у време када је Еволуционистичка Правна Школа била у јеку (Рад В. Богишића: „Ргауш оћ1сајј и 51оуепа" изишао је још 1866, 2-го издање 1876 год.). Стога што је мислио да је улога законодавчева. чисто техничка то јест да он има само да скупи народне правне обичаје па да их после среди и стави у параграфе (чланове), В. Богишић се и одао томе послу. 1874 год. објавио је он своју велику збирку : „2ћогшк 8а'с1а5пј1ћ ргаушћ ођјбаја и ЈигпШ 81оуепа, кпјј§а ргуа : Огас1ја и ос1§оуопта \г гагћбшћ кгајеуа б1оуепбко§ ји^а 1 ) којој је придодао један увод : у томе уводу износи он своје демократско—еволуционистичко гледиште на изворе и постанак правних норми. Исто мишљење о законодавном методу рада В. Богишића имали су и они писци 2 ) наши, спе-

Ј ) У издању Ји«081оуеп5ке Ака^ешјје 2папозН ј (Јтје^побН и 2адгећи. 2 ) М. Веснић је написао једну веома исцрпну студију о Општем имовинском закону за Црну Гору у „Годишњици Николе Чупића", Београд, 1891, под насловом : Општи Имовински Законик за Кнежевину Дрну Гору и његова важност за науку и законодавство, стр. 106 а 201, као и састав : Измене и допуне Општег Имовинског Законика за Црну