Бранич

Страна 86

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

циално М. Веснић и А. Ђорђевић 3 ) као и отрани који су се бавили Црногорским Општим Имовинскнм Законнком. Ограничавајући се само на М. Веснића и А. Ђорђевића, додаћемо да су и они имали, у главном, на нраво и његов постанак погледе сличне Богишићевом. И но њима правна правила стварају се у иароду где законодавац има да их узме; као и В. Вогишић и они мисле да сваки закон треба да буде грађен с обзиром на народ и његове нрнлике, а тако исто закон треба нисати језиком народу прпстуиамном : у кратко, једна оишта демократизација Ирава. III. У самој ствари, у најмању руку, претерано је схватнти овако Право. Једностраност тога схватања нроизлази из једностраности онога општега схватања о друштву. Мн не можемо у оквиру једног чланка у новинама, зауставити се онширније и детаљније на излагању разлога којима се дају ноказати те једностраности. Ми ћелш изнети само главне или само главни. Није тачно друштво и друштвене иојаве ставити у исти ред са осталим појавама у природи, јер није тачнб ни људе који сатањавају друштво изравнати са тим појавама. Човек није само организам, само нешто физичко, да би се и он, као животиње, биљке и минерали, могао сматрати зићзћ-аћдт—ом физпчких закоиа. Осим телесне, физичке, стране човечјега бића, постоји и духовна страна његова којом се он издваја од осталих бића у нрироди па се због тога и друштво, као ск.уп људи, разликује од других појава. Друштвени појави нису чисто физички појави, у њима има и психолошкога (духовнога) елемепта, оии су мешовити, психичко—физички. Отуда ти нојави су једновремено потчињенн и законима физичким (у колико су физички) и законима духа човечјега ( у колико су психички). Друштвени појави не иду ни правцем куда би хтели физички закони ни правцем којим би желео дух (ум) човечији: они се крећу једном средишном лннијом, резултаптом, која је одређена једновременом акцијом ових двеју категорија закона, закона физичкога и ума људскога. Та резултанта то су — социолошки закони. II у колико је друштвени појав ближи материјн и материалном (н. ир. појави економски), у толико је јаче дејство физичких закона, односно, у колико

Гору, „Бранич", 1898. А. "Борђевић је штампао у „Браничу", Београд 1888 год. чланак : Богишићев Општи Имовински Законик за Књажевину Црну Гору. В. и чланак Арх. Нићифора Дучића, Црногорски Законик и њемачка критика, „Бранич", 1889. 3 ) М. Веснић је прикупио и објавио рецензије о Општем Имовинском Законику за Црну Гору у „Браничу", Београд год. 1905. Црногорски Законик је вели ту М. Веснић, преведен „на пет језика најнапреднијих европских народа ; ни један Грађански Законик није имао до данас оволико слободних превода".