Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 87

се друштвени појав више ириближује исихичком (н. пр. праг.ни односи), у толико је он више под учинком људскога ума: на тај начин се она резултанта креће више једној или другој од двеју екстремних линија. Из овога се да извести кат;о је великн утицај духа (ума) човечјега на друштвене односе, и тај утицај је, тим снажнији што је дух снажнији. Другим речима, и индивидуалности (личности) а не само (ризички закони дају импулс друштву и друштвеним односима, оне дају овима печат своје духовне моћи који је нарочито видан код великих реформатора и законодаваца 1 ). Бволуционистичко — Демократска Школа па, дакле, и Богишић занемарују, бар теориски, ову улогу ума човечјега код доношења закона и законодавца стављају у иоложај једнога, тако да се изразимо, простога преписивача правних обичаја народних. Међутим, законодавац поступа често и чисто рационалистич1;и: гледајући даље у будућност него народна маса, он у ову уноси нове погледе, нове норме, које ће дати подстрека народном животу и кренути га напред много .јачим темпом него што бп то било када бисмо све оставили лаганој еволуцији народне правне свести. И у опнгге, у друштвеним иојавама индивидуалности су врнтиле и врше улогу једне светлостн у чијој топлоти се народна биљка (нека нам је допуштена ова (Јшгура) брже развнјала ?и развија. Ми смо казали мало час да је и В. Богишић био занемарио, бар теориски, улогу личности у законодавству: то кажемо зато што је и он, у своме Општем Имовинском Законику, постуиио врло често, рационалистичкн т. ј. у њега уносио иорме које није нашао у Народу Црногорском. Тако, сам В. Богишић велн: „У својој радњи дакле имао сам непрестано пред очима, с једне стране облике и мишљења, што владају у теорији и законодавној нракси земаља, које већ имају грађански законик, с друге — оригиналне елементе саме земље. којој је законик намењен 2 ". То значи да В. Богиншћа Законик садржи многе норме које он није извадио из народних обичаја него из других извора (теорија и страно законодавство). Затим В. Богишић каже : „... то што опстоји. не треба ни да се искључи ни измени ос.им случаја пријеке потребе 3 , што

Ми смо о карактеру друштвених (социјалних) појава говорили опширније у свом раду : Један поглед на еволуционистичку правну школу, штампаноме у „Гласу Краљ. Срп. Академије Наука и Умјетности", Београд, 1908. и у чланку: Оез зикез ушзЈМеб с!'ип ађив с!е 1а (ћеопе с!е Г апа1о§1е ех^га^ (1е „Га Кеуие МепзиеПе" Оепеуе, 1920. 2 ) В. његову расправу: Поводом Црногорског Грађанског Законика, неколико речи о начелима и методу усвојеним при изради, објављеној у „ВиНеМп с1е 1а 5ос1е*е с1е Ге^!81а1»п сотрагее, Рагјз, 1888 (српско издање од Арх. Дучића „Бранич", 1888.) 3 ) В. Расправу наведену у претходној примедби.