Бранич

Страна 88

„Б Р А Н И Ч

Број 3

ће рећи нити у народу има увек, (далеко од тога) свих потребних правних норама нити све оне које у њему постоје може законодавац задржати без штете по правни развитак земље. Затим није тачно да сваки народ има своје особено Приватно Право, као што би излазило из разлагања В. Богишића и М. Веснића. То није тачно ни само за Приватно Право на које су В. Богишић и М. Веснић, свакако, у главном и мислили. Без сумње, има у области Права установа које су изникле и образовале се у самом народу, као једна од одлика његових особина и његове индивидуалности, као што су извесне норме Породичнога Права (н. пр. црквена форма брака, положај" удате жене и небрачне деце у Српском и Црногорском Праву) или у Права Наследнога (првенство мушке лозе и мушких у појединим коленима у истим Правима) као и Право Породичних Задруга (тамо где оне постоје а то су Југословенски Народи са изузетком Словенаца). Али многобројне установеПриватиога Права поименице већином из Права Стварнога и Облигационога, нису специална отобеност ниједног народа: оне су опште свима народима који лу доспели до извеснога ступња културе, а опште су зато што им је предмет, у главном материална страна човечјега живота која је, мање више иста код свих људи. Стога се, у тој области правној, да најлакше и извести изједначење међу законима појединих држава, у колико би међу њима, и ту, било разлике 4 ). П у Црногорском Законику, који, када аистрахујемо Задружно Правс^ и одредбе о Стараоштву, садржи, у главном, норме о С т в а рном и Облигационом Праву, има много прописа које В. Богишић није узео из народних обичаја као ни норме из Међун. Права, јер их тамо није ни било а није их било, јер имовинско — правни односи у Црногорском Народу нису још били достигли довољну развијеност. На тај начин, у том погледу. Црногорски Законик иде даље од народнога жнвота у Црној Гори. превазилази га. али баш тиме је Законик изазвао нове правне односе у њој и потстакао народни живот на бржу еволуцију. Законик В. Богишића пун је, дакле примера рационалистичкога метода, итто је сасвим ириродно, када се има у виду тако изразита индивидуалност његовога редактора. Онако исто као што су Црногорци дуговали свој Устав од 6 децембра (Никољ-дан) 1905 год. који им је октроисао Кнез, доцније Краљ Никола, не својим правним обичајима него у главном, једном чистом рационализму : тај устав, као и Устав

4 ) У прилог овога можемо навести пројекат једног Општега Облигационога Права израђенога од француских и италијанских правникаг саоггштења о томе пројекту г. проф. Н. СарИ:ап1-а (Париз) II. Конгресу Пољских Правника Варшава, (Сеп.—Окт.) 1299. год. „Тћегшз Ро1зка",. рјзшо паизе ргадаа роз\у1едопе, \Уагзауа 1930, 1ош V.