Бранич

Страна 188

„Б Р А Н И Ч

Број 4

душевног живота." Потпуно нротивно досадашњем схватању, по коме се психнчко и свесно индентификује. Психологија баш и важи као наука о свести, а психоанализа ову индентификацију одбацује и сматра, да је тиме прокрчила пут за нову оријентацију света и науке. Затим друго тврђење, да сексуални нагони играју у проузроковању нервних и душевнпх болести тако необичну улогу, која никада до сада није била довољно схваћена, а да су ти исти сексуални нагони садејствовали изванредно много у највишим културним, уметничким и социјалним творевинама људскога духа, Психоанализа чак тврди, да је дана.шња култура створена под утицајем животне нужде,. а на рачун задовољења нагона, и да ће се она и даље развијати само у колико појединац буде жртвовао задовољењз својих нагона у корист целине. Оексуални нагони се тако „сублимирају" и по свом дејству управља-ју ка социјално вишим функцијама.. Али је ова творевина лабава, јер су сексуални нагони јако спутани, и зато код сваког појединца постоји опаеност да се они одуиру овом сублимирању. Другим речима, да они из области несвеснога, услед поремећаја душевних функција, избију у свој својој јачини и да поремете иормалан ток душевних функиија стварајући невротична и психопатска стања, т. ј. душевни норемећај и оболења. Као што се види овде је реч о скривеним узроцима нервозе, психопатских стања и душевних оболења ц о истраживању тих узрока, тако да се психоанализа има првенствено схватити као терапеутска метода за лечење свих тих душевних поремећаја. Природно је ирема томе да је сексуални живот у центру интереса овога учења. Са изванредним аналитичким смислом Сигмунд Фројд продире у проблеме сексуалног нагона и живота, Сјајан стилиста и необичан дијалектичар он је у својим излагањима јако убедљив. Дубоком анализом он је дошао до закључака, да се сексуални живот, — или како га он назива либидофункција, не појављује као нешто свршено, нити се она развија у сличном обличју, већ да пролази један низ фаза које се ређају једна за другом, а које једна на другу ни не личе; да је она једно више пута поновљено развијање као што је развој гусеница у лептира, Преокрет у овом развијању чини тек. подређивање свих ових парцијелних нагона гениталијама, т. ј. подређивање сексуалитета функцији иродужења феле. Још у ранијим фазама, које он назива нрегениталне организације, сбавља се процес избора објекта, Овај процес састоји се прво,. у напуштању дотадањег ауторитатизма и друго, у унификацији различитих објеката појединих нагона заменом за један једини објекат. Мајка је, према психоанализи, тај први љубљени објекат. Кад се говори о љубави овде се, разуме се, мисли само на ДЈЧиевну страну сексуалних нагона, Та љубав, међутим, ипак се испољава и у љубомори према оцу кад он себи дозволи нежности ирема мајци, у жељи да се мајка има