Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч

Страна 187

гуће на овом месту улазити у опширније излагање и разјашњење овога нојма и ми с тога упућујемо на напред цитирано дело Оигмунда Фројда. Али ииак морамо бар укратко изложити његову суштину, како би објаснили грубу погрешку ннсбрушких вештака, која је изазвала тако много коментара, Психологија као наука, последњих деценија, из основа се изменила, Да ли је то напредак и да ли се тиме наука приближила тајнама људске душе, није наше да оцењујемо. Главно је да се данас психолошка основа личности ие схвата онако, како се раније схватала. Раније је то био искључиво људски мозак. Извесни његови делови сматрани су као централна места функција престава, покрета, асоцијација, а исто тако и као седишта појединих особина личности: афеката, нагона и других карактеролошких диспозиција. Према новоме схватању не узима се само церебрално, већ и целокупно телесно обележје личности и она се сматра као једна конплексна целина. 'Го је т. зв. биолошка идеја о личности. Није, дакле, биолошка основа личностп само велики мозак, већ цео организам : систем крвних судова, нервни систем, мождани корен и велики мозак, Оа историског гледишта мозак је најмлађи део људске нервне организације. Душа се стварала у слојевима, Све оно што смо ми органски приликом стварања великог мозга у анатомском развићу у прохујалим добима сазиали (аперцепирали) није изгубљено, оно у нама још увек постоји као душевна стварност и исиољава се у сну, у детету, у психози. Ми носимо раније народе у нашој души. То је т. зв. геолошки принцип. 1 ) У духу ових идеја, у почетку на чисто терапеутичкој основи, створио је лекар Сигмунд Фројд ново учење — психоанализу. По њему ни спекулативна философија, ни дескриптивна психологија, ни експериментална психологија нису у стању да пруже нешто стварно о односу између телеснога и душевнога, нити да објасне извесна оболења душевних функција. Психијатрија само оиисује на основу клиничких посматрања постојеће душевне болести и ништа више. Ову празнииу хоће психоанализа да испуни и да изнађе једно заједничко тло са кога ће се узајамни однос телесног и душевног оболења моћи да објасни. У овоме циљу она се служи аналитичком методом и онерише искључиво чисто психолошким појмовима. Резултати до којих је психоанализа дошла као и њена тврђења изгледају веома чудновата. И сам Фројд је тога дубоко свесан. Најинтересантнији су с тога баш они пасуси у његовим делима и предавањима у којима, свесан утиска који производи. полемише са досадашњим схватањима. Тако н. нр. психоанализа учи: „да су душевни феномени сами по себи несвесни, а свесни су само поједини акти и делови целокупног

- ОоН{пе(1 Вепп — „Оег АиЉаи с!ег РегзбпИсћкеИ", Кеие Кипс!зсћаи, свеска за новембар 1930. г.