Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч

Страна 191

онда, кад је потребно дати оцену о подобности за урачунљивост код душевно оболелих и душевно поремећених лица. Наравно да та лица морају бити извршиоци кривичног дела,. т. ј. да је доказано да су дело извршили, па се стручна оцена правилности тока њихових основних душевних функција (осећања, мишљења и воље) врши једино у томе циљу, да би се донела правилна одлука о степену њихове кривичне одговорности. Психијатар не сме, ни у том случају изводити закључке о душевном стању извршиоца према врсти дела, које је он учинио, нити има да улази у саме мотиве дела, већ он узима у обзир целокупну личност извршиоца и утврђује, да ли код њега постоји или не постоји душевно оболење или поремећеност и у ком степену. Исто тако има да се изјасни и о томе, да ли је то стање постојало код извршиоца и у времену извршења дела, 1 ) Према томе, утврђивање душевне поремећености у кривичном праву више је правничке, него медицинске природе. Исихијатар, држећи се мотива кривичног закона, има да испита постојање односно непостојање поремећаја душевног стања код извршиоца, а од сваког даљег изражавања има да се уздржи. Судија је' једини овлашћен да утврди да ли је извршилац кривичног дела, код кога је од стране вештака констатован извесан поремећа.ј душевног стања, подобан за урачунљивост. Судију вештачко мшпљење у овоме погледу не везује, јер једино он носи одговорност за пресуду коју је изрекао. Шта је било у елучају Халсмана ? Пре свега ии.је ничим било објективно утврђено да је он извршилац дела, а поред тога, сами психијатри су утврдили да је он потпуно нормалан човек. Другим речима, он је био потпуно подобан за урачунљнвост, а ствар је била државног тужиоца да његову кривичну одговорност докаже, у ком би случају он имао да одговара по закону. Ако нема доказа нема ни осуде. Чим је било установљено да је у питању нормалан човек психијатри кису ималн даље никаква посла. Међутим, у овом случају њима је било стављено у задатак да реше једну психолошку загонетку. И они су је решили, а како — то смо видели. Чак и да је њихово решење тачно, оно није смело бити прихваћено. Јер се научно и психолошки све може разумети и све да објаснити, али кривично право је наука намењена практичним циљевима, а не томе да служи као област за научно психолошке експерименте. Ако психологија као наука има за циљ да објасни тајне људске душе, а психоанализа као !) Проф. Ог. ]. Каеске — Киг2§е{азв*ез 1.ећгћисћ с!ег ^епсћШсћеп РбусМаМе.