Бранич

Страна 206

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

од њега неоверени тестаменат поцепао из разлога, што тестатор и његови синови нису хтели положити таксу из ТБр. 148. Закона о таксама. Зато се овакав тестаменат, као строго формални акт по чл. 144. правила о поступању у неспорним делима, не може ни сматрати као исправа, нити може имати ма какву доказну вредност по закону. Приватни тужилац и сам признаје да није платио таксу као и то, да је позван да плати таксу, али да то није могао учинити. Са ових разлога донео је своје решење да се окривљени и не ставља под суд. Касациони суд оснажио је ово решење. Одлука I. Одељења од 17. маја 1930. г. Бр. 6347. Т. И. §28. Упућивање млађих малолетника у завод за васпитање није казна нити је суд као такву може узети, већ је једна социјална мера, те се време проведено, кривцу не може рачунати у време које оптужени има да проведе у заводу за васпитање По кривици млађег малолетника Светозара, због дела из § 273. крив. зак., судија за млађе малолетнике Првостепеног суда пресудио је, да се оптужени за ово дело казни упућивањем у завод за васпитање, у коме има остати док се не поправи а најмање две године с тим да време од две године, за које има остати у заводу, има да му се рачуна од дана кад је слободе лишен т. ј. од 20. децембра 1929. год. Касациони суд поништио је ову пресуду, поред осталог, и са следећих разлога: Осим тога, Првостепени суд је погрешио, што је упућење у завод за васпитање млађег малолетника Светозара изрекао као казну док је ово само једна специална мера, предвиђена за такове малолетнике по § 28. новог кривичног законика, према чему и није казна, нити се за такву може сматрати. С тога је Првостепени суд погрешио, што је оптуженом Светозару време, проведено у притвору, урачунао у смислу § 77. крив. зак., јер се овај пропис односи на притвор који се по њему урачунава само приликом изрицања какве казне а не и када је у питању једна од мера, предвиђених у § 28. новог крив. зак. Даље је Првостепени суд погрешио, што је одређивао време, за које ће оптужени остати у заводу за васпитање, јер по четвртом одељку § 28. новог крив. зак. млађи малолетник у заводу има остати док се не поправи а најмање једну годину дана, а време, колико би имао оптужени да остане преко једне године, одређује Управа Завода". Примедбе 1. одељења од 7. маја 1930. год. Бр. 6095. Т. И.