Бранич

3

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 243

диције живота и народне историје, има и до данас још очуваних драгоцених докумената ове врсте. Нама за то даје повода да верујемо, више случајева оваквих на које смо наишли. Само у познатој породици Борисављевића из Буковика и Нове Вароши, у ранијем Староме Влаху, очувано је од велике породичне писмене заоставштине око 200 овакових докумената, од којих само 17 на народном језику, а све остало на језику тадашњих господара, Турака. Породица Борисављевића сачињавала је једну од највећих задруга тога краја. Доселили су се, по причању њихових старих, пре 1690 године, из села Бериславаца, из Зете. У овој породици, тако угледној, задружној, чувапо је поред породичнога предања, и у рукописима тројице угледних чланова ове породице, Алексе Борисављевића из Прибоја, Милана Борисављевића из Нове Вароши, и Касационог судије поч. Косте Борисављевића, још и велики број писмених докумената. Тако исто и Јово, огац мога пријатеља Свегомира Борисављевића адвоката из Нове Вароши, оставио је од породичних записа о својим претиима, што се све налази код Светомира, који чува и ових око 200 записа и осталих докумената из богате ризнице Борисављевића, једино што је претекло. Он ми је показао велики број ових писмена, од којих већина на турском језику и у преводу, и дао ми да један део од истих препишем и објавим, на чему му овим путем пријатељски захваљујем. Радовао бих се а то је изрична жеља и мога пријатеља, да се и остала ова писма очувају од пропасти и објаве и у оригиналу и у преводу. Доносећи један део од ових докумената из правног живота овим поводом чиним апел и мећем на срце, као свету дужност свима, да се очувани још мали број свих писама, код нашега народа у свима крајевима, прибере и очува од пропасти, објављивањем. Ми нажалост немамо за све то нарочито уређене часописе, нити личности које се нарочито томе посветише. Али у толико је још светија дужност свих свесних људи да то приме као своју дужност, а свих наших сталних и повремених часописа, публикација, новина, годишњака, да изађу на сусрет објављивању оваквих ствари. Нека се очувају у писменима сачуване мрвице прошлости, правног живота и народне историје, кад је немилосрдни зуб времена, пламен, и сама несвесност ништила богате породичне и народне рукописне ризнице. Објављујем ових двадесет и шест Писмена, од којих су двадесет и три о правним односима и из правног живота нашег народа под Турцима, а два (9 и 10), реквизиција хране за турску војску при пролазу за Босаиску крајину; 13., управо половина су превод са турскога, а друга половина од 14. до 26. на нашем језику.