Бранич

СУДСКА ПРАКСА

За постојање дела из § 397. ст. II крив. зак. потребно је, да учикилац свесно изда какву лажну исправу у намери да себи нли другом прибави корист или да другога оштети. Иследни Судија Ужичког Првостепеног Суда оптужио Је Суду : I Радоицу и остале, што су у својству часника општине табановачке на дан 24-УМ930 г. издали тапију Љубивоју, завели је у протокол тапија и у својој потврди назначили, да је имање означено у истој тапији искључива својина баштиника Љубивоја, да на исто нико не полаже право и да не стоји ни у каквом спору, — док је ислеђењем утврђено, да на том имању полаже право општина гугаљска, као на своју утрину и да је ово имање у скици разграничења општина. назначено као спорно, према чему се тапија појављује као лажна. II Самог Љубивоја, што је описану тапију, и ако је знао, да имање, које је у њој изложено, није његова искључива својина. већ да на исто полаже право општина гугаљска, ипак употребио и њом се користио на тај начин, што ју је употребио приликом улагања протеста по предмету убаштињења општине гугаљске на ово исто имање, те је на тај начин са знањем употребио једну лажну исправу а себи створио кривицу из § 214. II од. крив. зак. Ужички првостепии суд нашао је : По I делу : да у описаној радњи оптужених часника општине табановачке стоји дело прављења лажне исправе, казнНмв по § 397. ст. II крицз. зак. у вези чл. 1 Закона о сузбијању злоупотреба у службеној дужности. По II делу: да у радњи оптуженог Љубивоја што је инкриминисано уверење употребио на тај начин што је помоћу истог дошао до тапије и што је по том, позивајући се на ову исту тагшју, као доказ о његовом искључивом праву својине на описаном имању, уложио протест противу баштиника општине гугаљске и ако је знао да озо имање није искључива његова својина, — стоји дело употребе лажне исправе из § 214 у вези § 215 крив. зак. Са ових разлога донео је своје решење од 22 јануара 1931 год. Бр. 2201 којим су оптужени за поменута дела стављени под суд и у притвор. Касациони Суд примедбама I Одељења од 10.-11.-1931. год. Бр. 1873 поништио је ово решење са разлога : ,.Погрешно је налажење првостепеног суда, да у радњи оптужених по I делу што су издали уверење Бр. 1419 и та-