Бранич

Страна 30)

,Б Р А Н И Ч"

Врој 6

,,Одмерајући окривљенику само казну од два месеца строгог затвора због кривичног дела протиз имозине из т. 3 § 316 суд је прекорачио своју казнену зласт. Тим прекорачењем позредио је законске прописе о одмеравању казне. Обзиром на околности због којих казна треба да се ублажи, суд је могао вршити ублажења по пропису т. 4 § 71 крив. зак. Али то се ублажење није могло учинити као што је у овом случају учињено. Могао је ублажити у погледу врсте казне. Могао је дакле изрећи у место робије строги затвор, али то ублажење није могло бити да се учиниоцу казна одмери испод једне године строгог затвора будући да према § 37 крив. зак. робија не може бити краћа од једне године. Стога је у овом конкретном случају повређен материјални закон из т. 3 § 337 крив- суд. пост.''. Касациони суд на седници свога већа од 26 маја 1931 год. Бр. Кре. 5 решио да се ревизија и призив одбаце као неосновани са разлога: „Не стоји навод да је окружни суд учинио повреду материјалног закона из т. 3 § 337 крив. суд. посг. прекорачујући своју казнену власт својом одлуком о казни тиме што је оптуженику спустио казну строгог затвора испод годину дана. При мењању врсте казне услед ублажавних околности по т. 4 § 71 крив. зак. суд, одмеравајући блажију врсту казне није везан за минимум строжије врсте казне, јер тога ограничења у закону нема. Закон не прописује, да у случају замене робије строгим затвором, овај не сме бити краћи од најмање законске мере робије- Он само поставља правило да при одмеравању казне за кривична дела код којих је прописана времена казна без назначења минимума суд може ићи до на.јмање заканске мере те врсте казне, па ако би нашао, да је и та казна велика, да може ићи и даље па место робије изрећи строги затвор, а место заточења и строгог затвора затвор. О минимуму тих блажих врста казне овде ништа не говори, те се имају применити одредбе § 39 крив. зак- који постазља најзећу и најмању меру тих казни. Окружни суд при одмеравању казне оптуженику за ово де. ло кретао се је у границама закона, пошто казну није спустио испод минимума означеног у § 39 крив. зак. за строги затвор, и својом одлуком о казни није прекорачио своју казнену власт. те нема повреде материјалног закона из т- 3 § 337 крив. суд. пост. Због тога се ревизија на основу т. 2 § 345 крив. суд. пост. има одбацити као неоснована. Касациони суд је даље нашао, да је оптуженику казна правилно одмерена с обзиром на дело и прилике под којима га је учинио, признату му ублажавну околност и малу вредност покрађе. Са тога се разлога и призив има одбацити на основу § 253 крив- суд. пост. Саопштио Д. Д. Бранковић, лржавни тужилац