Бранич
»Б Р А Н И Ч"
Стрзна 315
ои њега требало коригирати у смислу разлога који су дати иза сваког случаја, ј ер они несумњиво пружају већу гаранцију баш за оно што је тенденција тога закона, а то је на.јпунија и најстрожија заштита фискалних интереса држазе и што мањи ризик у наплати такса. II. У самој таксеној тарифи у глави првој парнични и извршни поступак а у Т. Бр. 1., 2., 3., 4., 5., 6. и 7. предвиђене су таксе које се дају од момента подношења првога акта суду па до саме судске пресуде. Тако у ТБр. 1- под а) предвиђено је да се у споровима (грађанским парницама) плаћа одређена свота чији се износ утврђује на основу вредности спорног предмета, а плаћа се кад се лрви поднесак упути суду. Затим у истом ТБр. предвиђено је да се за тужбу, одговор на тужбу, реплику, и т. д. илаћа поиова такса и то у двоструком износу од прве. У ТБр. 2. предвиђено је да се на записник рочишта плаћа једна одређена такса, која се лепи на тај записник пре почетка рочишта. Али та суду положена такса за почетак рочишта вреди само ако рочишге траје пола сата. Ако рочиште траје дуже онда се понова плаћа такса па макар, како се у закону каже, за сваки започетих других пола сата, нсва такса и то у двострукоме износу од прве таксе. Даље, код виших судова ако расправа траје по.ча сата двоструки износ као код нижих судова. На случај да се рочиште одложи такса на записнике плаћа се испочетка макар да се то бележи на оном истом записнику и на оном истом табаку на коме је записник почет. Ако пак по некој ствари буде више рочишта плаћа се исто гако нова такса која ксд судова прзога степена за друго и остала рочишта износи двоструко а код судова вишега степена троструко. У ТБр. 3. предвиђена је такса за прилоге која почиње од једног до 6.— Дин. по комаду. У ТБр. 4. предвиђене су таксе за дупликате судских отправака, који по вредности плаћају таксу од 2—15.— Дин. Најзад у ТБр. 6. предвиђене таксе за пресуде које у спору до 3.000. — Дин. износи 40,- — , а затим се на сваку 1.000.— Дин. пење још за 10.— Дин. Као што се из горњег разлагања види под претпоставком да пред судом стоји један обичан спор који ће се окончати на .другом или трећем рочишту од којих не морају сва по трајању прећи пола сага, таксена администрација забележиће да је за тај спор до његове извршне пресуде полагана такса 7—8 пута. И ако се још деси да у таквом једном спору заинтересовано лице које је престало суду моментано нема код себе у довољној мери новаца колико је на име такса потребно положити одмах те суд буде принуђен да прво шаље налог дотичном за плаћање те таксе, па ако оно по налогу суда не поступи да пнше пореској управи ла изврши наплату таксе, наићи ће оно штс ни судство а ни фискилни пнтереси државе не очекују а