Бранич

Врој 6

„Б Р АН И Ч"

Страна 329

њиховој историјској реалности, методом историјског емпиризма. Изучавајући те нове уставе, утврђује се, да они дају сасвим нова рсшења личним и политичким слободама. Старе солуције се замењуЈу новим и тако се старе декларације преображавају у нове. Главне тенденције нових устава јесу у главном њихове социјалне тежње и међународна заштита неких начела из Декларације права одн. ограничење уставотворне власти Декларацијом права, а што се данас нарочито испољава у међународним уговорима и у установи Дрчштва Народа. Социјални односи све се више правно уређују, породица, брак, заштита економски слабих и др. па чак и сама својина, коју смо наследили из рим. права као р1епа м ге ро1ез(аз добива новим уставима велика ограничења, а радничко законодавство толико је постало широко да се може с правом рећи да су социјални односи у данашњој држави у врло великој мери рационализирани. Право све више продире у све феномене социјалног живота; „мрежа права" стеже све више социјалну обласг, што је раније потпуно измицало регулисању од стране државе. У модерној држави државна интервенција нагло расте и државни задаци постају све сложенији. Стара доктрина о личној слободи индивидуалистичке правне школе почиње да се губи. Данашња држава се не задовољава само правном независношћу појединаца, већ је дужна да ствара минимуме услова за социјалну независност појединаца. На место индивидуализма долази солидаризам и социјализам. Наступа ограничење личне слободе у циљу социјалне заштите пој динаца, у име друштвених интереса. То је потпуна трансформација индивидуалистичке доктрине; коју нови, послератни устави мећу сада у други ред. Нове државне обавезе састоје се сада: у заштити породице, јавне наставе, организације економског живота, у нарочитим схватањима о приватној својини и т. д. У потврду ове своје тезе писац наводи одредбе разних нових устава којима се регулишу социјални и економски односи и културни развитак. Исто тако су веома интересантна излагања писца о односу између декларације права и уставотворне власти, онако како су их нови уставч схватили Ова јерархија правних норми коју је још Диги формулисао стављајући деклар, цију изнад устава, налази се јасно дефинисања у новом уставу за Мекленбург-Шверин, у коме се изреком каже, да „основна права" сачињавају руковод и имају обавезну снагу како за уставотворну и законодавну власт тако још више и за управу. Према томе, према одредбама већине нових устава, ни сама усгавотворна власт није више неограничена, пошто је подвргнута начелима конституисаним у Декларацији права. Напослетку писац констатује, да је својим истраживањима дошао дотле, да се може утврдити, да је ово ограничење уставотворне власти везано за међународну заштиту „права