Бранич

Број 7 ,Б Р А Н И Ч" Страна 353

нижих судова. Ми ћемо још увек присуствовати најразличнијој и најнесталнијој примени ове правне институције од прилике све док она не изгуби драж новога и док се не покажу и њене рђаве стране. У томе реду идеја, два наша одлична правника у „Браничу'' за јуни 1931. год. отворили су дискусију по питању примене условне осуде на штампарске деликте. Г. Мил. Р. Вељовић судија окружног суда за град Београд, објавио је напис под насловом: Условна казна и закон о штампи. Г. Др. Радоје Вукчевић адвокат, наш уважени колега, написао је чланак под насловом: Условна осуда за кривице из закона о штампи. И док г. Вељовић компаративно и непристрасно износи разлоге за и против условне казне за штампарске деликте, са лежерном предоминантношћу за његову непримену са теориског гледишта али можда са жељом да се из опортунитета ова правна инситиуција не изузме из примене кад су у питању штампарски деликти, дотле г. Др. Вукчевић, са аргументима, отворено пледира за примену ове институције и на штампарске деликте. Да би дискусија била потпуна и како ми заступамо мишљење противно схватању г. Др. Вукчевића, то самим тим налази оправдање и овај наш чланак. Једна је ствар тачна: ми присуствујемо отворено.ј и јасној тенденцији судова, којом се иде на то, да се примењује у што ширем обиму, ова правна институција. Њој забрањен домен, штампарски, који је изгледао изузет и остављен на страну, озбиљно је угрожен овом праксом. Тако, док првостепени окружни судови у главном сматрају, да је условна осуда немогућа за штампарске деликте и у томе их донекле помаже и Касациони Суд, дотле Апелациони Суд, после мањег колебања, изгледа да је стао на станозиште, да је условна осуда могућна и у случајевима штампарских деликата. Али тенденција судова изгледа да је оријентисана ка примени ове институције на штампарске деликте, јер изгледа нам, да има индиција по којима се може закључити, да становиште за непримену условне осуде на штампареке деликте, уступа терен испред противног становништва. То се може објаснити и објашњава се разлозима опортунигета, који немају никакве везе ни са кривичним закоником, ни са законом о штампи, а објашњење лежи још, као што рекосмо, у необичности, новини и применљивости условне осуде и у оној интересантној благости, тако карактеристичној код наших судова, од ступања на снагу новог кривичног законика. За то је у истини неопходно потребно извести на чистину ово важно питање и допринети његовом расветљењу у светлости правних аргумената. Анализирајући правне аргументе за и против примене условне осуде на штампарске деликте, ми смо пришли мишљењу које заступа непримену ове правне институције на пом. деликте, с тога, што налазимо, да је оно правнички једино исправно,