Бранич

Страна 354

„Б Р А Н И Ч„

Број 7

док је противно мишљење у главном опортунистичко и са прилично натегнутом правном аргументацијом. Ми смо за непримењивање условне осуде на штампарске деликте из следећих разлога: Што је законом о штампи и кривичним закоником изузета примена условне осуде на штампарске деликте. Чл. 89. зак. о штампи, основни у овој материји, императиван је. Он предвиђа које се одредбе из општег казненог — кривичног — законика имају примењивати на штампарске деликте и поименце их је побројао, као: покушај и свршено дело, олакшавне, ублажавне и отежавне околности, поврат и застарелост. Што није поменуо и условну осуду, вели се, то је с тога, што је ова правна институција била непозната нашем законодавцу. Међутим, и ако наш — србијански законодавац није знао за ову институцију, не значи да је други законодавци — хрватски и словеначко-далматински или мађарски — нису познавали. У сваком случају, српско-хрватско-словеначком, односно југословенском законодавцу није ова институција била непозната, а што је несумњиво, он није доносио закон о штампи за територију бив. Србије, него за целу државну територију, те му србијанско законодавство није овде служило као модел. То јасно излази из целог зак. о штампи, који је и по својим одредбама а нарочито и по поступку који предвиђа, сушга противност србијанског крив. законика или зак. о крив. судском поступку или ранијег зак. о штампи. Закон о штампи носи датум 6. августа 1925. год. а обнародован је 8. августа 1925. год. и измењен и допуњен 6. јануара 1929. год. дакле пре 16. фебруара 1929. год. када је обнародован кривични законик. Да је хтео законодавац да саображава зак. о штампи новом крив. законику у колико би то сматрао потребним, он би извршио потребне измене и допуне, исто онако као што је 6. јануара 1929. г. учинио. Он то није сматрао потребним, из простог разлога, што је остао при схватању, да се у зак. о штампи ништа не мења новим кривичним закоником, изузимајући изричних наређења у том смислу, и што је изриком нагласио. Тако, у чл. 13. кривичног законика изразио је законодавац наредбу, да се прописи из тога законика неће примењивати према лицима која се за учињено кривично дело имају казнити по нарочитим законима. Ово начело потенцирао је у чл. 6. закона којим се стављају на снагу и уводе у живот кривични законик, законик о кривичном суд. поступку и закон о извршењу казни лишења слободе, где је изриком наредио, да остаје и даље у важности зак. о штампи од 6. августа 1925. год. са изменама и допунама од 6. јануара 1929. год. „у колико није измењен овим кривичним закоником". На шта је законодавац циљао кад је ову одредбу доносио? На чл. 13. зак. о изменама и допунама од 6. јануара 1929. г. у