Бранич

Страна 360

„К Р .V 11 И Ч"

Број 7

вити, односно: одлагање извршења казне опозвати, кад наступи у закону одређени случај (§ 67. кр. з.). И за то он мора пресуду са условном осудом држати у евиденцији. Наређење да се опозове одлагање извршења казне, односно: да се изврши условна осуда, издаје суд, који је надлежан за дело, због кога се опозива одлагање извршења казне; и то у форми решења, против кога је допуштена жалба (§ 422. кр. с. п.). Суд је, дакле, обавезан да бди над оваком пресудом са условном осудом, и да је не шаље извршној власти пре но што решење о опозивању одлагања не добије правну снагу или пре но што време кушње не протече, јер „докле то време траје не наступају последице скопчане са осудом" (§ 68. кр. з.). И кад протече време кушње, ова функција суда, која несумњиво спада у судску управу, о којој говори § 96. закона о уређењу редовних судова, није завршена. По истеку времена кушње, као што смо у почетку навели, суд има да одреди извршење казне; ако га не одреди, сматраће се да осуђеник иије ни осуђен на казну (§ 68. кр. з.). Ако се има да утврди, да ли је време кушње протекло без прекора, донеће решење суд, који је о томе у првом степену судио (§ 422. кр. с. п.). Ако је одлагање извршења казне условљено накнадом штете, па протекне рок, одређен за њу, а осуђеник је не накнади, суд може одредити нов рок за накнаду штете (§ 66. кр. з.). Ако се појави сумња о тумачењу пресуде одлучиће о томе суд (§ 412. кр. с. п.). Да се једна кривично-правна институција правилно схвати и примени, очевидно је да треба или знања или времена. Али и сами законски текстови допуштају, мислим, да се избегну две грешке: да се пресуде са условном осудом не шаљу извршној власти без наређења о извршењу, и да извршна власт не приступа извршењу условних осуда, док од суда не добије изричну наредбу о извршењу.