Бранич

Бор. А. Николић, адвокат

УСЛОВНА ОСУДА Оптуженик се, по кривичном законику, може осудити условно. У том случају суд пресудом наређује да се извршење казне одложи на извесно време. Ово „извесно време", по закону, не сме бити краће од једне ни дуже од пет година, и назива се „време кушње". Кад протече време кушње, за које је извршење казне одложено, а суд не одреди њено извршење, сматраће се да осуђеник није ни осуђен на казну (§ 68. крив. зак.). Према овим законским одредбама, умесно је питање, да ли по досадањој пракси, треба ове пресуде, којима се оптуженик ос УђУЈе условно, слати извршној власти одмах, т.ј. чим више не буде могућно побијати их редовним правним леком (§ 412. кр. с. п.)? Кад се још дода, да се у пресуди често пропусти да нагласи, да се олтуженик осуђује „условно" (као што је прописано у тачки 4. §-а 281. кр. с. п.), већ се просто наређује одлагање извршења изречене казне на извесно време (као што прописује § 65. кр. з.), онда није чудно, што полици.јска власт приступа извршењу, чим то време протече, и изазива тиме протесте условно осуђених лица. За условну осуду кривични законик поставља велики број, прилично тешких услова, које оптуженик ретко може да испуни. Ево тих услова, узетих из текста законика: 1) — заслужена казна треба да је: строги затвор до 6 м., затвор до 1 године, или новчана казна. 2) — оптуженик треба да раније није био осуђиван због злочина, да последњих 10 година није осуђиван на строги загвор или затвор преко месец дана. 3) — да накнади или да се бар озбиљно изјасни да ће накнадити повређенику трошкове и учињену штету; 4) — да је пред судом искрено и потпуно признао своје дело; и 5) —• да се с основом може очекивати да ће се уздржати од вршења кривичних дела. Разноликост ових услова налаже, да се у пресуди наведе, којим је од њих одлагање казне условљено. О томе, да ли осуђеник после пресуде одговара овим условима, позван је да води рачуна суд, јер он може за то време кушње наредити заштитни надзор, или време кушње обуста-