Бранич

Страна .570

.БРАНИ Ч'

Број 7

2.) ако је злочин учинио ван напада али се налазио ипак у једном јачем степену сталних дегенеративних иромена, под чијим је дејством злочин и извршио — онда се сматра да исти подлеже смањеној одговорносги — али не и потпуној неодговорности. 3.) најзад се сматра епилептичар потпуно одговорним, ако је злочин учинио ван напада у свесном стању, „а болесник не показује никакве очевидне знаке психичког ослабљења". (Ригзас). Сматрам да је ову званичну расподелу одговорности тешко данас одбранити. Пре свега тешко је објаснити са психо патолошке тачке гледишта да уопше неко лице може бити полу-одговорно. Оно је или потпуно одговорно или потпуно неодговорно... Познато је колико је тешко учинити потпуно одговорне људе за своја дела па макар показивали и све атрибуте душевног здравља. Нису ли се дуго времена бориле две струје психолога и филозофа — једна која је тврдила да човек има у себи слободну вољу и акцију (Нћге агђНге), и друга детерминистичка, која учи обрнуто, да слободна воља у човеку не постоји и да све наше радње бивају одређене у напред претходним узроцима и силама, које су ван нашег управљања о чему имамо само погрешну илузију да то ми слободно деламо. Велики је број присталица ове друге теорије, међу које спадаЈу борепћаиег, брепзег, БЈрга!, Е>ап1:ее и т. д. Не желим овде да се упуштзм, која од ових двеју теорија има више права али задржимо се само на констатовању, да слободна воља нарочито у данашње доба дегенераци.је човечанства, врло се ретко виђа а још ређе долази до свога изражаја. Иначе на сваки начин теоретски је немогуће негИрати слободну вољу у човеку. Она постоји али није апсолутна, већ зависна. Апсолутна је само у апсолутном бићу, које је само апстракција. (Ту не мислим на појам бога). У конкретном бићу она зависи од многих фактора. Да човек слободно дела и прави слободан избор у својим одлукама и извршује их, потребна је пре свега здрава и снажна свест. Свест — та чудна и још увек мистериозна моћ човека, да може да осветли довољно све мотиве и мобиле једног дела и да према томе даје и одређује правилно опредељење — потребно је да располаже и са довољно широким знањем ствари. А један од најглавнијих услова да се свесне радње правилно одигравају у човековом мозгу, јесте да тај мозак, са свима сво.јим ћелијама буде и физички савршено исправан — једном речју здрав. Јер „у сваком вољном и слободном чину, лежи расуђивање у коме дух упоређује и мери: с једне стране жељу као и корист коју има да учини један одређен чин; а са