Бранич

Број 7

„Б Р А Н И Ч"

Страна 369

епилептичара, већ довољно горе описане. Затим суровост догађаја, цео тај крволочан начин беспрекидног убадања ножа у тело немоћне девојчице, онај укочени поглед, који је шофер описао — а нарочито оно тотално негирање догађаја од стране Жимбрека — које се не може лако симулирати код вештог психиатора и истражног судије — које је симптом прве важности — довољно сведоче, да се у томе моменту одиграо један епилептичарски напад. Појава девојчице могла је створити илузију њеног оца у очима Жимбрековим и сећање на цео ранији сукоб што је сигурно изазвало предзнак напада и довело болесника у моменат тк. зв. ауре. Одмах затим следовало је епилептичарско лудило, у коме се одиграо овај трагичан догађај — што је заменило епилептичарски напад падања. По томе је следовало буђење у коме није остало ни трага успомене од целог догађаја. Што се пак тиче изгледа да Је Жимбрек припремио овај догађај — то само може тако изгледати привидно. Јер, ако је раније извршио претњу изрекао јује у претераној љутини као епилептичар. Затим познато је да у аури епилептичар може да добије илузије и халуцинације, које га потсећају „на пријатну или мучну успомену било какве личности, било каквог важнијег догађаја" (Ригзас), што је добро опнсао ЈМа^пап у својим ,,1.е<;опз сНшциез зиг 1ек ша1аШез шеп1а1е5". Исто тако познато је да баш и у самом таквом епилептичарском лудилу „у неколико ретких случајева, криминални чин изгледа инспирисан уобичајеним осећајима епилептичара", тј. инспирисан оном мржњом коју је свесно стекао према некој личности. Једном речју, по моме схватању, цела та драма била је створена од једног пометеног епилептичарског ума, чији је епилог био грозно убиство сироте девојчице у епилептичарском наступу побеснеле луде. Зато сматрам да је Жимбрека требало интернирати доживотно у лудницу а не осудити га на смрт. Јер он је ту исто толико невин и жртва, као што је и убијена девојчица жртва једног болесног мозга. А такви епилептичарски злочини дешавају се често, који су живи дбказ све веће не само телесне, већ и душевне дегенерације и деградације човека... * * * Судска медицина и кривични закон створили су једно извесно гледиште а на основу података из психијатрије — о одговорности епилептичара. То званично гледиште је у овоме: 1). ако епилептичар изврши какву злочину радњу у самом епилептичарском нападу и лудилу, према томе у потпуном несвесном стању, онда се сматра за неодговорног, ослобођава се казне али се шаље у лудницу на доживото интернирање.