Бранич

Страна 368

„Б Р А Н И Ч*

Број 7

боде, није га никако напустило. И увек после тога је у убеђењу невино окривљеног и жртва заблуде. У том убеђељу и умреће. Други случај је нешто мало компликованији, јер док први показује једно безразложно убиство, дотле други наводи на мисао да је злочин учињен са предумишљајем — ма да он само привидно тако изгледа. У толико је тај случај и интересантнији и за само правосуђе. Случај је свима нама у живој успомени, јер се одиграо ту скоро у Загребу, а о чему су новине донеле опширне извештаје са суђења. Тиче се суровог убиства девојчиде Ивке Вртљан од стране Славољуба Жимбрека, раденика — који мора да натера све нас да застанемо мало у нашој животној јурњави пред једним свакодневним проблемом који се стално у свој својој грозоти понавља, а који ипак пролази недовољно запажен и чије се решавање на жалост у опште и нема у виду... Јер као да су нам свима живци потпуно отупели, као да су нам осећања потпуно изумрла. Славољуб Жимбрек избо је на сред улице девојчицу Ивку, када се враћала са својим другарицама из школе, у присусгву масе света, која је овај призор немо и укочено гледала, — док је ова бесомучна луда забадала једно за другим нож у тело несретне девојчице, која је са леденим страхом у очима клечала на колена, очајно немоћна и сва обливена крвљу... Тада је наишао један шофер и искочивши из аутомобила притрчао је несретној жртви да је спасе. Међутим Жимбрек гледа.јући га тупо и бесвесно, као да је хтео да насрне и на њега, али се ипак почео полако удаљиваги, стално са истим погледом у очима. Јадна девојчица је умрла. Истрагом се доцније утврдило да је Жимбрек био у завади са оцем девојчице, јер му овај није хтео исплатити једну ситнију сумицу због рђаво урађеног посла, услед чега му је Жимбрек сав љутит казаО' да ће му се осветити. На суђењу пак Жимбрек потпуно пориче да је извршио овај злочин, и ако је исти учинио пред масом окупљеног света, Суд је нашао да постоји дело убиства са предумишљајем, због ранијих његових претњи у свађи, а психијатори на суду нашли су да је ненормалан, али ипак одговоран за учињено дело, јер сматрају да је злочин учинио у пуној свести. (Из новина се није могло видети какве су дегенеративне промене психијатори открили у психи овог злочинца — и у коју су га област оболења окатегорисали са психо патолошке тачке гледишта). Због тога је Жимбрек осуђен на смрт. Међутим анализом овог дела, неминовно морао сам доћи до сасвим супротног закључка, баш из саме претходне свађе, у којој због једне ситнице Жимбрек реагује и сувише напрасито и чини тешке претње које су у великој несразмери са разлогом свађе — у чему видим све сталне особине карактера