Бранич

Број 7

.БРАНИЧ'

Страна 367

који замењују нападе падања, а у којима болесник у потпуно бесвесном стању често извршује грозне злочине. Са таквим душевним стањем — епилептичар живи у вечитој опасности да изврши какав злочин. Он је као суви барут који за час плане ако му се приближи најмања варница. А на те варнице епилептичар мора да наилази сваког часа — нарочито у данашњем друштву чији су чланови још увек недовољно умно уздигнути и још увек недовољно еманциповани од безброј предрасуда и навика. Услед таквих друштвених прилика и пут епилептичара бива још опаснији.... Епилептичар је у могућности, према томе да изврши у погледу психо-патолошком три врсте злочина и преступа. Прву, у потпуно свесном стању при каквој обнчнијој и за паметног човека безначајној свађи. Услед лаке раздражљивости импулсивности и смањења интелигенције, спорости мишљења — епилептичар лако може у таквом моменту и да убије. Он нема довољно снаге, критике дела, довољно инхибитивних душевних процеса, да би могао да задржи импулсију — и лако извршује тако зв. реакционелне, рефлексне радња, у којима не долази никако или довољно до активности, свесни нормални отпор за извршење таковог преступа — ни поимање одговорности за такво извршено дело. Другу врсту, у полу-свесном стању, пред сам почетак напада, када епилептичар пада у нарочито узбудљиво стање и V евентуалне илузије и халицунације. Тада још није у потуној несвести, која иначе долази убрзо. Трећу, у потпуној несвести, за време самог напада у акутном епилептичарском лудилу. То је најопасније стање, већ описано у ранијим редовима а нарочито у Ригзас-овом цитату. Злочини ове последње врсте дешавају се врло често у пуној својој грозоти — само што многи од њих сигурно бивају другојачије протумачени, те и не уведени у епилептичарске злочине. Њихови примери су многобројни, изнећу овде нарочито два. Први сам видео на клиници психијатрије проф. Ма1ге1:-а у Моп1реШег-у. То је био један младић са доброћудним изгледом, снажан, који иначе даје привидно знаке врло здравог и душевно нормалног човека — а који је међутим затворен доживотно у лудницу зато што је тада убио ножем свог друга на сред улице у наступу епилептичарског лудила, идући са њиме и још неколико својих познаника. Никада га нико није могао убедити да је та.ј злочин извршио — и ако су и судови и лекари у лудници чинили све могуће да га макар у најмањем детаљу потсете на догађај. Одлично се сећао свега до момента, када су дошли за .један угао улице, одакле се даље после ничега више нпје сећао, међутим баш на том месту се злочин одиграо. Чуђење које је имао при повратку к себи после напада, када је видео да је лишен сло-